U zavisnosti od prirodnih faktora na nekom području postoje različiti sistemi gajenja domaćih životinja.
U našem području, posebno gde ima dosta pašnjaka, uobičajeno je da se goveda i ovce izvode na pašnjak u rano proleće, a u jesen da se vraćaju u staju kako bi tu provele hladne zimske dane.
Pašnjački način držanja ima niz prednosti: životinje borave na svežem vazduhu, kreću se, izložene su sunčevoj svetlosti (značajno za sintezu D vitamina), pronalaze različite vrste trava koje su bogate mineralima i vitaminima, pravilno troše papke, lakše se tele. Sve to povoljno utiče na njihovo zdravlje, produktivnost i reprodukciju.
Sa druge strane ekonomski aspekt je vrlo bitan, jer se grla hrane jeftino, a stočar ima više vremena da se posveti poslovima na njivi.
U jesen ispašu treba prekinuti bar 30 dana pre pojave prvih mrazeva kako bi biljke imale vremena da stvore rezerve hrane za sledeću sezonu. Prevođenje životinja sa pašnjačkog na stajski način držanja mora biti postepen, a posebno treba obratiti pažnju na ishranu grla.
U stajskim uslovima nova hrana je suva i ima drugačiju formu, pa bi trebalo postepeno preći na ovu hranu i taj period prilagođavanja bi trebalo da traje 7-10 dana. Priprema se sastoji u tome da se životinjama za početak ujutru daju male količine sena, pa tek onda da se izgone na pašnjak (u ovom periodu je ujutru hladno i biljke su vlažne). Potom se pred kraj perioda prilagođavanja seno uvodi i uveče, posle ispaše. Povećenjem količina iz dana u dan, za desetak dana ova suva hraniva će postati glavni obrok, pa se sa pašom prestaje.
Pre prelaska na stajski način držanja stočari bi trebalo da obezbede dovoljne količine kabaste (seno lucerke, livadsko seno, silaža) i zrnaste hrane. Količine tih hraniva treba proračunati prema broju grla i dužini stajskog načina držanja grla.
Takođe je važno da grla u staji imaju dovoljno higijenski ispravne vode, optimalne temperature od 12-18°C. Ukoliko na farmi nema pojilica, životinje treba napajati bar dva puta dnevno.
Autor: Gordana Aćimac
PSS Zrenjanin
