Usled iskorišćavanja prirodnih travnjaka i pod uticajem klimatskih faktora, dolazi do promena u zemljištu, ono se sabija,
dolazi do narušavanja vodno -vazdušnih osobina, mikrobiološki procesi slabe, denitrifikacija se smanjuje. Zato dolazo do smanjenja udela kvalitetnih trava i leguminoza, a usled toga i smanjenih prinosa i kvaliteta krme.
Kada se primenjuje površinska obrada travnjaka umanjuju se negativni uticaji klime i načina korišćenja travnjaka.
U mere površinske obrade travnjaka spadaju drljanje, tanjiranje, frezovanje i sve druge mere koje rastresaju površinski sloj zemljišta.
Drljanjem značajno utičemo na travnjak. Ono se izvodi lakim drljačama, sa kraćim zupcima. Ne treba ovu radnju raditi sa teškim drljačama koje imaju velike zupce. Obično se izvodi posle prvog otkosa i u drugoj polovini leta kada trave imaju povećanu potrebu za kiseonikom radi obrazovanja novih izdanaka.
Tanjiranje je mera kojom postižemo rastresanje površinskog sloja zemljišta. Naročito je veliki uticaj na travnjake kojima dominiraju trave sa dubokim korenovim sistemom. Ako je zemljište plitko treba tanjiranje izvoditi oprezno, pa čak i izbegavati, pošto može doći do oštećenja biljaka i nanošenja velikih šteta. Tanjiranje se izvodi kada i drljanje, a može i kada se izvodi površinsko đubrenje i podsejavanje.
Frezovanjem se površinski sloj zemljišta rastresa i aerira. Ono pozitivno utiče na travni pokrivač tako što se zasipaju zemljom prizemni delovi kao i čvor bokorenje, a tako uspešno ih štite od štetnih spoljnih uticaja posebno hladnoće i suše. Ujedno se stvaraju i bolji uslovi za rad mikroorganizama, pa preko toga i za bolju ishrana biljaka. Frezovanjem se postižu viši prinosi trava.
Još se kao površinska obrada travnjaka može spomenuti i valjanje travnjaka. Valjanje se primenjuje u rano proleće, najčešće kod mladih travnjaka koji su u toku zime bili izloženi dužoj golomrazici.
Autor: Miloš Nikoletić, dipl. inž.
psss.rs
