Kvalitetna silaža je značajna jer obezbeđuje dobru produktivnost i povoljno zdravstveno stanje grla. Kvalitet silaže možemo oceniti na dva načina:
- organoleptički – čulima (ukus, boja, miris, struktura)
- hemijskom analizom
Dobra silaža ne sme da se po izgledu mnogo razlikuje od početnog biljnog materijala od kog je napravljena. Ako je dobra, silaža ima usitnjenu strukturu, a kad se bolje pogleda, prepoznaju se delovi lišća, stabljika i zrna biljke od koje je napravljena.
Kod nas je uobičajeno da se u ishrani goveda koriste silaže od cele kukuruzne biljke, a u tovu svinja od prekrupljenog zrna kukuruza.
Boja silaže takođe zavisi od biljke od koje je spremljena i ona je uobičajeno žuto-zelena, dok se jasno žuta boja silaže javlja ukoliko se silira vlažno zrno ili klip kukuruza. Silaže lucerke i trava treba da imaju maslinasto-zelenu boju, a prilikom dobro obavljenog siliranja glava i lišća šećerne repe očekuje se da silomasa dobije mrku boju.
Miris silaže je prijatan, blago kiselkast i podseća na svež hleb sa kvascem, ili miris kiselog povrća. Najbolje je protrljati silažu između dlanova kako bi se svi mirisi pojačali. Kod dobro pripremljene silaže mirisi će brzo ispariti, dok se kod loše oni zadržavaju.
Što se tiče strukture silaže nju možemo oceniti tako što u šaci stegnemo komad silaže, držimo ga par minuta. Komad treba da ostane kompaktan i sočan, ali da se iz njega ne cede sokovi.
Neispravna silaža se poznaje po mrkoj, crnoj boji, a kad se stegne u šaci ona je ljigava. Oštar, kiseo miris ukazuje na veći sadržaj sirćetne kiseline, dok miris na užegao puter ukazuje na veći sadržaj buterne kiseline. Ovakva silaža nije pogodna za ishranu stoke.
U kvalitetnoj silaži ne bi trebalo da se nađu strana tela: zemlja, plesni, leševi glodara. Plesnivost je negativna pojava i javlja se kao posledica prisustva vazduha, tačnije kiseonika u pripremljenoj silaži. Plesni se uobičajeno pojavljaju na površinskim delovima i onim mestima koja su u kontaktu sa vazduhom. Ovaj sloj se odbacuje ili odstranjuje. Problem nastaje kada se plesni jave i u dubljim slojevima silirane mase, što je prouzrokovano uglavnom čestim otvaranjem silo objekta, a može se reći i nepravilnim izuzimanjem silo mase. Ovako široko raprostranjene plesni mogu biti uzročnici niza bolesti koje se nazivaju zajedničkim imenom mikoze i mikotoksikoze, a čiji su izazivači različite gljivice.
Da bismo bili sigurni u kvalitet silaže, uzorak treba analizirati u laboratoriji.
Prilikom uzimanja uzorka gornji sloj silomase treba odbaciti i iz unutrašnjosti, sa više mesta, uzeti oko kilogram silaže, staviti je u crnu najlon kesu, dobro zatvoriti i po mogućstvu odmah odneti u laboratoriju, jer je silaža vrlo kvarljiva.
Hemijskom analizom se utvrđuje sadržaj pojedinih hranljivih materija, kiselost (pH vrednost), sadržaj određenih organskih kiselina koje su kriterijumi kvaliteta silaže.
Dobra, kvalitetna silaža ima kiselost 3,5 do 4,2. Treba da preovlađuje mlečna kiselina, potom sirćetna, dok su propionska i buterna kiselina nepoželjne.
Autor: Gordana Aćimac, dipl. inž.
PSS Zrenjanin
