Bruceloza je retka bolest, poznata od davnina, ali još uvek nije iskorenjena.
Od bruceloze obolevaju domaće i divlje životinje, ali i ljudi koji se mogu zaraziti direktnim kontaktom s obolelom životinjom, njenim izlučevinama ili konzumacijom zaraženih proizvoda. Do infekcije čoveka može doći i zbog konzumiranja nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem.
Rezervoari zaraze su najčešće domaće životinje: ovce, koze, svinje, goveda, konji, psi… Od divljih životinja obolevaju: jeleni, zečevi, glodari, golubovi, komarci, buve, krpelji.
Uzročnik zaraze je bakterija iz roda Brucella. Najviše ih ima u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja.
Bruceloza je opasna zoonoza
Bruceloza ovaca i koza je zoonoza (bolesti domaćih ili divljih životinja koje se prenose i na čoveka), uzročnik je Brucella melitensis,a samo kod ovaca i Brucella ovis.
Bruceloza ovaca i koza je značajan zdravstveni i ekonomski problem u zemljama Mediterana, a u našoj zemlji javlja se na jugu u opštinama Preševo i Bujanovac.
Uzročnik je G-obligatna bakterija koja se ne razmnožava u prirodi, ali opasno je što van organizma dugo zadržava svoju infektivnost:
- u sirovom mleku na 8 ºC preživi 48 h,
- u raznim sirevima i do 100 dana,
- u surutki na 17-24 ºC tri dana,
- u prašini 42 dana,
- u blatu 72 dana,
- u mokraći preživi nekoliko dana,
- u vlažnom izmetu oko 75 dana,
- u pobačenom fetusu preživi i do 6 meseci.
Temperatura od 72-74 ºC na kojoj se vrši pasterizacija mleka ubija ovu bakteriju i može se reći: ”Pasterizovano mleko je sigurno mleko za ljudsku upotrebu u kome nema živih uzročnika bruceloze”.
Kako da prepoznamo pojavu bruceloze u stadu?
Kliničke manifestacije su abortusi, zadržavanje posteljice kod ovaca i koza, odnosno upala testisa (orhitis) i upala pasemenika (epididimitis) kod ovnova i jarčeva kao i upala zglobova (artritis).
Ekonomski značaj bruceloze za odgajivače životinja vezan je za gubitke kao posledicu pobačaja i steriliteta i zabrane prodaje mleka i sira.
Pobačaj kod ovaca kao najčešća klinička manifestacija javlja se obično jednom, nakon čega nastupa autosterilizacija u periodu od 6 meseci do jedne godine. Međutim određeni broj životinja ostaju kliconoše i obezbeđuju zadržavanje infekcije u stadu i zato lečenje ne dolazi u obzir već samo eliminacija obolelih životinja na adekvatan način u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Zakonom o dobrobiti životinja.
Infekciji su podložnije mlade priplodne životinje kao i novonabavljene, što uslovljava ciklično pojavljivanje bolesti.
Za razliku od ovaca kod kojih se spontano izlečenje uočava relativno često, koze ostaju zaražene brucellom melitensis u toku celog života i predstavljaju potencijalnu i permanentnu opasnost za održavanje i širenje ove opasne zoonoze.
Bruceloza se širi u stadu tokom dva perioda, perioda parenja i perioda jagnjenja, odnosno jarenja.
U spoljnu sredinu brucele dospevaju preko mleka i plodovih tečnosti prilikom pobačaja.
Dijagnoza samo nakon laboratorijskih ispitivanja
Na osnovu povremenih pobačaja može se posumnjati, ali ne i postaviti prava dijagnoza.
Dijagnoza se postavlja na osnovu epizootioloških podataka i pre svega na osnovu laboratorijskih ispitivanja.
Za dokazivanje uzročnika se primenjuje izolacija na selektivnim podlogama i PCR tehnika. Od seroloških metoda koriste se metodi (brza i spora) RVK, ELISA test.
Brucella melitensis ispoljava visoku patogenost za ljude, koji se inficiraju direktnim kontaktom sa obolelom životinjama ili indirektno putem hrane. Nepasterizovano mleko i mladi nefermentizovani sirevi predstavljaju namirnice visokog rizika, posebno ako potiču od zaraženih koza.
Ovo je bitno iz razloga što koze u dužem vremenskom periodu izlučuju brucele mlekom i to u većim koncentracijama. Programi kontrole baziraju se na dijagnostičkoj identifikaciji inficiranih životinja, njihovoj eliminaciji, kontroli prometa i kretanja životinja, karantin i preduzimanje adekvatnih mera zoohigijene.
Bolest obavezno prijaviti
Preventiva podrazumeva iskorenjivanje bolesti, strogu kontrolu prometa životinja i namirnica animalnog porekla, testiranje životinja na farmama, testiranje ostalih vrsta životinja i sprovođenje svih potrebnih mera kako bi se sprečilo unošenje zaraze u populaciju.
Na farmama za mužu i veštačko osemenjavanje testiranje se vrši dva puta godišnje, a testiraju se grla starija od 12 meseci.
Svaku sumnju na brucelozu treba prijaviti veterinaru!
U Srbiji vakcinacija se ne sprovodi.
