U širem smislu reči u svinjogojstvu su poznate četiri grupe farmi, odnosno četiri nivoa gajenja svinja.
Prve dve grupe su farme za odgoj roditeljskih linija (hibrida).
Ove dve grupe su manje poznate u masovnoj proizvodnji. Farme sa tzv. dedovskim linijama (krmača i nerastova) su osnovna selekcija i imaju za cilj da uz pomoć svih naučnih dostignuća, stvaraju nove rase i hibride, koje će biti osnova za dalje umnožavanje. Ovim poslom se bavi veoma mali broj naučnih institucija i kompanija u svetu.
Roditeljske farme se bave selekcijom i proizvodnjom onih roditeljskih (priplodnih) svinja, koje će u masovnoj proizvodnji služiti za proizvodnju prasadi za tov.
I ovde se radi o užoj specijalizaciji i o primeni naučnih dostignuća. Radi toga se ovim bavi manji broj farmi, možda samo nekoliko desetina (ređe nekoliko stotina) u jednoj državi. Proizvodi ove dve grupe farmi predstavljaju osnovu celokupnog svinjogojstva jedne države. Od njihove uspešnosti direktno zavisi uspešnost svinjogojstva.
Proizvodnja prasadi predstavlja u stvari držanje priplodnih svinja. Ovo je već masovna proizvodnja kao podloga za konačan cilj – proizvodnju svinjskog mesa.
Farme za proizvodnju prasadi, pogotovo ako su veće, često organizuju sopstvenu proizvodnju priplodnih grla, pre svega krmača. Takve farme samo povremeno nabavljaju visoko-kvalitetna grla sa strane, odnosno, od roditeljskih farmi.
Manje farme za proizvodnju prasadi bi trebale redovno da nabavljaju priplodne nazimice (krmače) sa strane. To je najbolji način da se održi visoka produktivnost po 2-3 osnovna elementa (veliki broj prasadi po krmači, visok kvalitet mesa, manja potrošnja hrane po prirastu).
Cilj ove grupe farmi je dobijanje prasadi za tov. To znači da se prasad proizvode i odgajaju do prosečne telesne mase od najmanje 20, a sve češće i 30 kg/prase.
Poslednjih godina, pre svega u SAD, dolazi i ovde do „podele posla“:
a) neke farme se usko specijalizuju samo za proizvodnju prasadi. Kod njih se drže (gaje) krmače, koje se na farmi prase i doje (odgajaju) prasad 3-4 nedelje.
Tada prasad imaju prosečno 6-8 kg.
b) druge farme se specijalizuju samo za odgoj prasadi. Na ovim farmama prasad prirastaju do oko navedenih 20, ili još bolje do oko 30 kg/prase (što traje manje od 60 dana).
Naravno, odgojena prasad, dobro pripremljena za tov, odlaze na farme za tov, ili pak ostaju na farmi za odgoj, ako ima i sopstveni tov.
Tov svinja je uvek završna faza svinjogojstva, jer je konačni cilj dobijanje kvalitetnog svinjskog mesa.
Poslednjih godina tov svinja se sve više odvaja kao posebna specijalizacija i to, šta više, uz prostorno odvajanje od proizvodnje i odgoja prasadi! Znači, prasad se sve češće dobijaju sa strane, po pravilu sa sve većom telesnom masom.
Na ovim farmama tov se odvija, takođe sve češće, u dve faze – faza predtova i faza završnog tova.
Farme za tov svinja su najmnogobrojnije u svinjogojstvu. Za to postoji više razloga, ali se izdvajaju tri važnija:
- tov svinja, ako se obezbede kvalitetna prasad, može biti organizovan i na jednostavniji način,
- kroz tov svinja se efikasnije iskorišćavaju najvažniji proizvodi biljne proizvodnje (kukuruz, soja, ječam, …),
- svinjsko meso kao konačan proizvod ima veću vrednost u odnosu na proizvode iz biljne proizvodnje.
Znači, da se još jednom istakne, poslednjih godina se farme svinja sve više specijalizuju, one postaju tzv. “otvorene farme” – kada imaju samo proizvodnju prasadi, ili pak sam tov svinja. Smatra se da ove uže specijalizacije i veće iskustvo u velikoj meri doprinose postizanju najboljih rezultata.
Ovo se odnosi na veliki broj (vlasnika i jedine radne snage) manjih farmi.
Veće farme, u našoj državi, ostaju i dalje tzv. „zatvorene farme“. To znači da imaju potpuno zatvoren ciklus: držanje priplodnih svinja, proizvodnju i odgoj prasadi i tov svinja. Takve farme moraju da imaju potpunu i dobro organizovanu stručnu službu, i to ne samo opštu stočarsko-veterinarsku, već pre svega i selekcionu.
Autor: Aleksandar Repček, dipl. inž.
