Krompir se u ishrani stoke najčešće koristi svež ili termički obrađen. Krompir silaža je vredna kao i silaže od trava, ili kukuruza.
Silaža krompira uz dodatak sena je po hranljivoj vrednosti približna kukuruznoj silaži.
Krompir je biljna kultura koja se odlikuje visokim prinosima (i do 60 t/ha).
U ishrani stoke upotrebljava se, obično, krompir oštećen pri vađenju, sitne krtole koje nisu za ishranu ljudi, kao i viškovi krompira iz trapova nakon pristizanja novog u proleće, podseća Zumreta Trtovac, dipl. inž. stočarstva.
Oštećene krtole i ljuske krompira čine 50% krompira korišćenog u ishrani stoke.
U pojedinim godinama javlja se i hiperprodukcija krompira, te se jedan deo viškova može racionalno iskoristiti kao stočna hrana.
Uglavnom, u jesen se za ishranu stoke krompiru potrebljava u svežem stanju ili termički obrađen, a u proleće se preostala količina silira ili suši.
Osušen krompir ne zaostaje po hranljivoj vrednosti za raži i ječmom. Gubici pri čuvanju zdravog krompira u toku zime iznose 8-10%, a kod oštećenih i nedozrelih krtola još više.
Pri siliranju krompira gubici nisu veći 4-6%, a silaža se može čuvati u dužem vremenu i koristiti u bilo koje doba godine.
Krompir se silira u svežem stanju ili kao zaparen.
Preživari odlično vare i koriste sirov krompir, dok je za svinje potrebna prethodna termička obrada, zaparivanjem ili kuvanjem. Ukoliko se pred siliranje vrši zaparivanje krompira, uštedi se 20-30% toplotne energije i oko 40% rada u odnosu na svakodnevno kuvanje i zaparivanje.
Siliranje krompira uz dodatak suve materije
Za uspešno siliranje krompira potrebno je da se obezbedi 30-35% suve materije, a to se najlakše postiže dodavanjem 10-20% seckane slame ili kukuruzovine, ističe Trtovac.
U tu svrhu se u SAD krompiru dodaje 50% sena ili 20% sena i 20% očišćenog ovsa.
Silaža krompira sa 50% sena po hranljivoj vrednosti je približna kukuruznoj silaži.
Kod nas je ispitivana silaža dobijena od krompira (80%), seckanog sena (17%) i kukuruzne prekrupe (3%).
Ovakva silaža u tovu junadi je dala iste rezultate kao i silaža kukuruza.
Pri korišćenju lucerkinog sena kao suvog dodatka, silaža krompira se dodatno obogaćuje i proteinima.
U bivšem Sovjetskom Savezu krompir je siliran sa dodatkom hemijskih konzervanasa i to soli amonijaka. Ovakva silaža se odlično koristi u ishrani preživara, jer se neproteinski azot koristi za sintezu visokovrednih proteina mikroorganizama buraga.
Pored ovakvih dodataka, dodaje Trtovac, pri siliranju krompira se preporučuju i:
- melasa (12-22 kg/t),
- usitnjena repa (20-25%),
- jabučna komina,
- ostatak od prerade paradajza,
- zelena masa kukuruza ili
- kombinovanje krompira sa leguminozama i glavama i lišćem šećerne repe u odnosu 1:1 do 1:2.
