Pored konstitucije kao najbitnije za odabir kvalitetnih priplodnih grla koja se nasleđuje, odnosno prenosi sa roditelja na potomstvo, kondicija je druga po redu najbitnija
za odabir priplodnih grla i što je veoma bitno, relativno se lako određuje.
Reč kondicija potiče od latinske reči condito-stanje, a u zootehnici predstavlja trenutno stanje pripremljenosti životinja za određenu upotrebu. Za razliku od konstitucije koja se nasleđuje i manifestuje na određeni način tokom celog života, kondicija je u stvari modifikacija koja se ne nasleđuje, na nju se može uticati u većoj ili manjoj meri, što znači da se ona može menjati u toku života životinje.
Procenjivanje kondicije dovodi se uvek u vezu s ciljem zašto se grlo drži i upotrebljava, tj. procenjuje se da li stanje uhranjenosti i telesne spremnosti odgovara određenoj upotrebi grla. U stočarskoj praksi uglavnom se razlikuju sledeći tipovi kondicije: priplodna, izložbena, radna, trkačka, tovna i izgladnela.
Priplodna kondicija je poželjna za priplodna grla jer ona uslovljava njihovu redovnu plodnost u toku čitavog života, koja je karakteristična za pojedine vrste i rase domaćih životinja. Poželjno je da priplodne životinje budu uvek u priplodnoj kondiciji, jer ona osigurava njihovo racionalno iskorišćavanje tj. priplod.
To se postiže pravilnom ishranom i negom. Telesna spremnost mora da bude takva, da se priplodna grla lako i skladno kreću i da se pri tom vidno ne zamaraju što znači da način održavanja priplodne kondicije obavezno zahteva redovno kretanje priplodnih grla bilo na paši ili prostranim ispustima na čistom vazduhu.
Ženska grla treba da budu u priplodnoj kondiciji praktično u toku čitavog života, i u vreme pripuštanja, i u vreme laktacije, kao i u toku zasušenog perioda.
Za muška priplodna grla takođe je poželjno da budu uvek u priplodnoj kondiciji, jer ona tada imaju izraženu polnu potenciju, te lako i uspešno oplođavaju i dugo se mogu iskorišćavati kao dobra i sposobna priplodna grla.
Priplodna kondicija kod domaćih životinja pa i ovaca postiže se i održava prvenstveno pravilnom ishranom, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta hrane. To praktično znači da pored uzdržnog obroka, ishrana mora da obezbedi normalan, potpun porast mladih grla i sve aktivnosti odraslih priplodnih grla.
Druga komponenta kondicije – fizička spremnost treba da omogući normalnu reprodukciju, što se postiže svakodnevnim kretanjem na čistom vazduhu. Na ovaj način priplodna muška i ženska grla kao i priplodni podmladak postaju lako pokretljivi i snažni, i kao takvi lako i uspešno obavljaju funkcije priplodnih grla.
Odstupanje od priplodne kondicije kod muških i ženskih priplodnih grla negativno se odražavaju na njihovu priplodnu sposobnost i vrednost. Ako se plotkinje obilnije hrane nego što je to za održavanje priplodne kondicije potrebno, dobiće se preuhranjena grla kod kojih je u velikoj meri poremećena i umanjena priplodna aktivnost.
Zbog toga je za svakog odgajivača domaćih životinja od velike važnosti da nastoji da mu priplodne životinje stalno budu u priplodnoj kondiciji, jer se jedino na taj način mogu očekivati dobri odgajivački rezultati, tj. dobra proizvodnost i dug vek iskorišćavanja priplodnih grla. To isto važi i za priplodnjake. Naime, preterano utovljeni priplodnjaci, koji se uz to slabo kreću, gube polni nagon i slabo skaču, pa se prerano moraju isključivati iz priploda, dok se mršavi priplodnjaci brzo izcrpljuju i daju slabe rezultate.
Korišćen tekst: „Ovčarstvo“, prof. dr Cvijan Mekić
Pripremio: Dragan Radosavljević
psss.rs
