U jednom stadu, posebno ako je veće, nije moguće sastaviti obrok za svaku pojedinačnu kravu. S druge strane, nije preporučljivo da sve krave dobijaju isti obrok.
Zbog toga obroci treba da budu sastavljeni za pojedine produktivne grupe krava, kako bi se izbegla, s jedne strane nedovoljna, a s druge preobilna ishrana nekih grla.
U praksi je raširen postupak da se obrok krava podeli na dva dela: osnovni i dopunski.
Sastavljanje osnovnog dela obroka vrši se na bazi potreba u hranljivim materijama za grlo prosečne telesne mase i najniže mlečnosti u nekom zapatu. Ovaj deo obroka sastoji se pretežno ili isključivo od kabaste hrane.
Grla čija proizvodnja je veća, podmiruju svoje potrebe delom iz osnovnog obroka, a delom iz dopunskog. Osnovni obrok dobijaju sva grla u zapatu dok se dopunski normira u skladu sa višom proizvodnjom.
Dopunski obrok se sastoji od koncentrovanih hraniva. Svaka krava dobija količinu dopunskog obroka prema tome koliko daje mleka. Najčešće se pri sastavljanju obroka polazi od odnosa suve materije (ili energije) iz kabaste i koncentrovane hrane.
Međusobni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva u obroku za određeni nivo proizvodnje zavisi od: kvaliteta kabaste hrane, i ukupnih potreba krave u energiji. Zbog povećanih potreba u energiji kod visoko proizvodnih krava raste i učešće koncentrata u obroku. Zasušene krave mogu da dobijaju obrok koji se gotovo isključivo sastoji od kabaste hrane, ali kod grla od kojih se očekuje visoka proizvodnja udeo koncentrata se povećava. Pri tome zastupljenost kabaste hrane ne bi smela da bude manja od 40% kako se ne bi poremetila populacija mikroorganizama u buragu i procesi koji se odvijaju njihovim delovanjem. Istovremeno to znači da koncentrovana hraniva ne bi smela da čine više od 60% suve materije obroka, čak i kod krava najviše proizvodnje.
Osnovni obrok u ishrani goveda je kabasta stočna hrana – zelena krma, seno, silaža, senaža, slama i drugo.
Dopunski deo obroka, radi željene visoke proizvodnje, mogu biti koncentrovana hraniva – zrna kukuruza, žita, suncokreta, soje i druga ili njihove smeše.
Obrok je hrana koju životinja unese u jednom danu. Deo obroka se koristi za održavanje životnih funkcija, ostatak obroka služi za proizvodne svrhe. U zavisnosti od proizvodnje mleka i TM i do 55% energije se potroši za uzdržne potrebe. Mikroflora u buragu razgrađuje 70% hranjivih materija, a ostatak se vari u ostalim delovima digestivnog trakta.
Obrok mora biti ukusan, normiran, dostupan kad treba. Ishrana kabastom hranom može biti po volji ili ograničeno. Ishrana koncentratima može biti samo ograničeno (obročno). Ukoliko je količina koncentrata veća od 3.5 kg treba davati u dva ili više hranjenja. Krave se hrane minimalno onoliko puta koliko se muzu i u isto vreme. Prvo se daje kabasta, pa koncentrovana hrana. Ako se hraniva razlikuju po ukusu prvo dati ukusnije hranivo.
Pripremila: Duška Petrović
psss.rs
