Jarad prva 3–5 dana ostaju stalno uz koze i po volji sišu kolostrum. Nakon toga se odvajaju u zasebnu staju i sisaju dva puta dnevno
u istim razmerama (ujutro i uveče).
Način ishrane jaradi zavisi od anatomsko–fizioloških osobina probavnih organa. Da bi ih postepeno uključili u funkciju preživara neophodno je da jarad:
– prva 3–4 dana piju kolostrum;
– mleko u obroku dobijaju oko 6 sedmica (nedelja);
– razvojem predželuca postepeno prelaze na koncentrat i seno. Time se povećava njihova zapremina, sledi razvoj mikroflore–metaboličke funkcije buraga za povoljniju probavu krmiva sa većim sadržajem celuloze.
Prve 3–4 nedelje jarad slabo koriste ugljenohidrate, izuzev one u mleku, a 4–6 dana nedovoljno probavlja skrob.
Prve 3 nedelje jarad veoma dobro koriste belančevine mleka. Postepeno kasnije sve bolje vare belančevine animalnog i biljnog porekla.
Veoma bitne minerale (kalcijum i fosfor) najbolje koriste iz mleka (90 %) u starosti od 2–3 meseca. Iz krmiva koriste minerale oko 50 %. Potrebni su vitamini A, D i E, a u ranoj dobi (do funkcije preživara) i vitamini B–kompleksa.
Rast i razvoj telesnih mera
Rast i razvoj ima tri značajne faze.
Kod ženske jaradi namenjene za priplod to su:
– Prva faza je u starosti do 3 meseca. Ona ima dve podfaze. Jedna predstavlja ishranu mlekom i traje 6 nedelja, a druga ishranu voluminoznim krmivima i koncentratom do 3 meseca. Što je ishrana u to vreme intenzivnija to je dnevni prirast veći, a razvoj telesnih mera bolji. U toj fazi poželjan je dnevni prirast 100–120 g, odnosno težina jaradi do 3 meseca od 15–18 kg. Tako razvijena jarad sa dobrim osobinama preživara bez poteškoća veoma brzo se privikavaju na pašni režim ishrane.
– Druga faza traje od 3–13 meseci. Ima, takođe, dve podfaze. Prva je do vremena pripusta–oplodnje kozica (8 meseci). Životinje svakodnevno odlaze na pašu sa kozama. Rast je usporeniji, a dnevni prirast iznosi 80–90 g, odnosno težina tela sa 8 meseci je oko 30 kg. Druga podfaza kreće se od 8 do 13 meseci, odnosno, njoj pripada trajanje bremenitosti. Dnevni prirast iznosi oko 50–60 g, pa su koze kod jarenja prosečno teške 37–40 kg.
Izvor: Literatura: Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović • Leka Mandić, Vladimir Dosković – KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.
Pripremila: PSS Prokuplje
Foto: pixabay.com
