Živinarska proizvodnja kao grana stočarstva u poslednjih tridesetak godina postigla je izvanredni napredak.
Novostvoreni hibridi, kako za proizvodnju mesa tako i za proizvodnju jaja, doprineli su da živinarska proizvodnja poprimi karakter industrijske proizvodnje.
Najveći značaj živinarstva ogleda se u tome što se za kratko vreme dobijaju proizvodi visoke biološke vrednosti za ishranu ljudi.
Glavna odlika današnje savremene živinarske proizvodnje jeste tendencija smanjenja upotrebe antibiotika u hrani, uz istovremeno istrazivanje alternative, kako bi se obezbedilo efikasno suzbijanje bolesti i visoka proizvodnja.
Upotrebu nalaze probiotici, prebiotici, organske kiseline, enzimi, a sve više i aditivi biljnog porekla, sa određenim stimulativnim efektom i antimikrobijalnim potencijalom.
Takvi dodaci biljnog porekla nazivaju se fitobiotici i njihova upotreba i istraživanja njihovih efekata su sve popularniji. Njima se pripisuju efekti kao što su: stimulacija konzumacije hrane, delovanje protiv bakterija, kokcidija, parazita, zatim antiinflamatorno i imunostimulišuće delovanje.
Jedan od fitobiotika prestavlja i origano, odnosno aktivne supstance timol, karvakrol i eugenol, koji in-vitro pokazuju značajan antimikrobijalni efekat.
Dosadašnja istraživanja alternativnih stimulatora porasta, uglavnom tretiraju upotrebu probiotika, prebiotika i organskih kiselina, dok se fitobioticima, naročito u proizvodnji jaja nije pridavala dovoljna pažnja. Zabrinutost zbog potencijalnih rezidua antibiotika i povećane otpornosti izazivača bolesti vodila je iznalaženju alternativnih aditiva za hranu za životinje. Danas, između ostalih alternativa upotrebi antibiotika, u funkciji promotora rasta, u hrani za životinje koriste se esencijalna ulja i fitobiotici.
Na osnovu dosadašnjih ispitivanja delovanja origana u ishrani živine stručnjaci vrlo precizno ističu antibakterijsko, antinflamatorno, antioksidativno dejstvo origana u poizvodnji jaja kod kokošaka. Ova ispitivanja imala su za cilj da se utvrdi kolika količina origana, na dnevni utrošak hrane, ima uticaj na konverziju hrane, proizvodnju jaja, jačinu ljuske jajeta, težinu jaja, spoljni i unutrašnji kvalitet jaja, povećanje telesne mase životinja, serumski holesterol, holesterol u žumancetu jajeta i ležanju pilića. Dobijeni rezultati ukazuju da korišćenje origana u količini od 20 g/kg hrane poboljšava konzumaciju hrane, povećava plodnost kokošaka, povećava telesnu masu kokošaka, smanjuje smrtnost, dok povećavanjem ili smanjenjem količine origanovog ulja ±10 g (20 g) ne pokazuje nikakav efekat.
Autor: Slavko Mladenović, dipl. inž.
psss.rs
