Crveni vetar (Erysipelas suis, Rhusiopatie suis) je većinom akutna zarazna bolest mladih svinja,
ali u lošijim uslovima proizvodnje može da se javi i kod krmača. Posebno veliku opasnost predstavlja za gravidne krmače i nazimice gde obavezno dolazi do pobačaja.
Uzročnik je gram pozitivna bakterija Erysipelas insidiosa (rhusiopatie), koja je veoma rasprostranjena u prirodi. Kad iz obolelog organizma dospe u vodu ili zemlju, može u ovim sredinama da se održava mesecima, pa čak i godinama, a pod povoljnim uslovima može čak i da se razmnožava u spoljnoj sredini. E. insidiosa se nalazi kao saprofit u organizmu zdravih svinja, na tonzilama, limfnim čvorovima slezine, digestivnog trakta itd. Smatra se da 50% klinički zdravih svinja mogu biti kliconoše.
Etiologija – Obolenje nastaje pod dejstvom stresogenih faktora (visoke temperature u objektima, nagle promene vremena, nagla promena hrane, pokvarena hrana, kastracije, vakcinacije, invazije parazitima i dr.). Kada odbrambene snage organizma oslabe stvaraju se uslovi za razmnožavanje bakterija i kliničko ispoljavanje bolesti. U zdrav zapat bolest se može uneti organima i mesom od zaklanih zaraženih životinja, kao i kupovinom hronično obolelih svinja. U širenju zaraze odredjenu ulogu imaju i psi, mačke i ptice, posebno golubovi. Infekcija nastaje peroralnim putem ili što je redje kroz povređenu kožu.
Patogeneza – Sa mesta prodora uzročnik dospeva u krvotok, gde se razmnožava i izaziva septikemiju. Toksini oštećuju endotel krvnih sudova, što ima za posledicu krvarenja po koži, otok slezine i limfnih čvorova.
Klinička slika – Inkubacija traje u proseku 3 do 4 dana, a može i do 8 dana. Može da se manifestuje u perakutnom, akutnom, subakutnom i hroničnom obliku.
Perakutni tok je veoma brz i životinja ugine bez prethodno izraženih kliničkih simptoma (apopleksija). Redje se javlja, pa se dešavalo da na farmi ugine i nekoliko stotina svinja dok se nije ustanovilo da je u pitanju perakutni oblik crvenog vetra.
Akutni oblik je uglavnom praćen visokom telesnom temperaturom 42°C i više, koja na toj visini ostaje dva dana, da bi pred uginuće naglo pala. Životinja je nevesela, apatična, ne jede, zavlači se u slamu. Na koži se javljaju crvene pege (romboidnog izgleda), mesnate konzistencije, tamnoljubičaste i tamnocrvene boje na grudima, ledjima, spoljašnjim stranama butina, vratu i nogama. Pred uginuće životinja zanosi zadnji deo tela, javlja se kašalj i otežano disanje. Ako se ne preduzme blagovremeno lečenje, životinja posle 2 do 3 dana bolovanja ugine.
Subakutni oblik prati visoka telesna temperatura 42°C i više i poremećaj opšteg stanja. Pojava oštro ograničenih, češće romboidnih otoka mesnate konzistencije, i tamnoljubičaste ili tamnocrvene boje, na grudima, ledjima, vratu i butinama. Po izbijanju urtika temperatura padne. Ovaj tok traje 2 do 3 dana i završava se uglavnom ozdravljenjem.
Hronični tok nastaje posle prividnog obolenja akutnog ili subakutnog toka, a klunički se ispoljava difuznom nekrozom kože, verukoznim endokarditom i upalom zglobova.
Patomorfološke promene – U perakutnom obliku nema promena dok su one u ostalim tokovima najčešće na digestivnom traktu i regionalnim limfnim čvorovima. Na sluzokoži creva se nalazi mnoštvo sitnih tačkastih krvavljenja. Slezina je jako povećana, hiperemična, svetlocrvene boje, tupih ivica, a na vazduhu poprima boju cigle. Bubrezi su redovno povećani i edematozni, a na presku se nadju infarkti i sitnih tačkastih krvavljenja, koja su karakteristična za crveni vetar svinja. Limfni čvorovi su otečeni i crvene boje. U seroznim šupljinama nalazimo serofibrinsku tečnost, a po serozama tačkasta krvavljenja.
U hroničnim slučajevima nalazimo endokarditis verukoza, sa zadebljalim srčanim zaliscima pokriveni sa naslagama fibrina. Na koži difuzno crvenilo (eritem crvenomodrikaste boje ili samo romboidne urtike iste boje).
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza – Postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, kliničke slike bolesti, obdukcionog nalaza bakteriološkog pregleda i biološkog ogleda na golubovima. Diferencijalno-dijagnostički dolaze u obzir: KKS, salmoneloza, pastereloza, diplo-streptokokna septikemija, crni prišt (antraks), srčana kap i trovanje.
Lečenje – Lečenje crvenog vetra, ako se preduzme na vreme je vrlo uspešno. Koriste se antibiotici (Penicilin, Oksitetracklin i dr). Naročito dobre kombinacije daje kombinacija antibiotiotika i hiperimunog seruma. Lečenje po pravilu traje 3 do 5 dana.
Profilaksa – Postoje vrlo efikasne vakcine za imunoprofilaksu crvenog vetra. Posebno treba zaštiti priplodne krmače i nazimice kako ne bi došlo do pobačaja kao posledice obolenja od crvenog vetra. U slučaju jačeg prodora crvenog vetra na farmi, odmah pored individualnog tretmana bolesnih grla preduzeti preventivnu terapiju zapata sa medicinskom hranom, a za to vreme otkloniti dejstvo stresogenih faktora.
Borba protiv pojave crvenog vetra, s obzirom na etiologiju, mora da obuhvata prvenstveno održavanje prirodne otpornosti životinja, tj. negu i ishranu, kao i veterinarsko-sanitarne mere, a zatim imunoprofilaksu.
Pripremio: Milan Rašeta DVM
PSS Bačka Topola
