Virus avijarne influence podtip H5N1 utvrđen je početkom novembra na dve lokacije u Vojvodini: u Novom Sadu i Ivanovu.
Oba slučaja su utvrđena kod labudova – Cygnus olor. Genom i u oba slučaja dijagnostikovan je u laboratoriji za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“, a potvrđen je u referentnoj laboratoriju za avijarnu influencu u Veterinarskom specijalističkom institutu „Kraljevo“, objavljeno je na sajtu Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.
Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije izdali su početkom ove nedelje Rešenje o izbijanju virusa avijarne influence podtip H5N1 kod divljih ptica na ovim lokalitetima, sa svim merama koje se sprovode u ovim slučajevima.
Pravilnost pojave virusa avijarne influence
U toku prošle godine, kao i 2022, virus avijarne influence H5N1 pojavio se u u toku novembra kod labudova. Ova pravilnost pojave ove virusne bolesti nas ne iznenađuje, ističu u institutu, s obzirom na okolnosti koje doprinose širenju virusa, a pre svega sezonske migracija ptica. Pored ovoga, čitavu 2022. u svetu je obeležilo pernamento izbijanje slučajeva avijarne influence i mimo perioda kada su intenzivne sezonske migracije ptica, što ranijih godina nije bio slučaj.
Izveštaj EFSA-e od 22. septembra 2022. ističe da je sezona epidemije visokopatogenog ptičjeg gripa (HPAI) tokom 2021–2022. najveća epidemija HPAI do sada zabeležena u Evropi, sa ukupno 2.467 epidemija kod živine, 47,7 miliona ptica uklonjenih u pogođenim objektima, 187 slučaja izbijanja virusa HPAI kod ptica koje žive zatvorene i 3.573 slučajeva HPAI kod divljih ptica sa neviđenim geografskim opsegom koje sežu od ostrva Svalbard do južnog Portugala i Ukrajine, pogađajući 37 evropskih zemalja.
Između 11. juna i 9. septembra 2022, prijavljeno je 788 slučajeva virusa HPAI u 16 evropskih zemalja kod živine (56), kod ptica koji se uzgajaju u zatvorenim prostorima(22) i kod divljih ptica (710). Epidemija ove bolesti kod živine od juna do septembra beleži pet puta više slučajeva nego tokom istog perioda 2021. , sa najvećim brojem slučajeva na Atlantskoj obali, navode se u saopštenju instituta.
Odgovor na ovu novu epidemiološku situaciju uključuje bržu implementaciju odgovarajućih i održivih strategija za ublažavanje HPAI, kao što su biosigurnosne mere i strategije nadzora za rano otkrivanje.
