„Sajam šljiva“, „Belmužijada“, „Slaninijada“, „Žetelački dan“ samo su neke od manifestacija koje predstavljaju tradiciju i potencijale.
Tradicionalne manifestacije u svim krajevima Srbije dešavaju se tokom cele godine.
Domaćini i organizatori ovih događaja se trude da na najbolji način predstave tradiciju, potencijale i jedinstvenost svog kraja. Sve više posetilaca brojnih manifestacija i festivala dokazuju da ih upravo ponuđeni sadržaji i specifičnosti privlače.
Sajmovi su prilika da se manifestacije predstave i u drugim krajevima Srbije.
Tako je bilo na drugom po redu Sajmu zemljoradničkog zadrugarstva i mladih domaćina sela Srbije „Mladenci“ u Zrenjaninu.
U Osečini sve u znaku šljive
Sajam šljiva u Osečini je privredno-turistička i kulturno-zabavna manifestacija.
Prvi put je održan 2006. godine sa ciljem da povrati važnost šljivi, unapredi šljivarstvo i ponudi i druge resurse prostora zapadne Srbije.
Sajam šljiva će se ove godine održati četrnaesti put od 30. avgusta do 1. septembra, kaže Svetozar Gačić, direktor Turističke organizacije Podgorina i najavljuje bogat program za sve goste od sedam do sedamdeset sedam godina.
Šljiva je centralna tema sajma, pa će i ove godine osim izložbenog dela različitih proizvoda i mehanizacije biti organizovana i stručna predavanja iz oblasti poljoprivrede i turizma.
Na teritoriji opštine Osečina šljiva se bere sa preko milion stabala, a po proizvodnji suve šljive su prvi u Srbiji, kaže Gačić.
Sajam šljiva je svake godine sve veći i posetilaca je sve više.
Predviđene su i izložbe rukotvorina i nastupi kulturno-umetničkih društava i koncerti. Organizatori se trude da ponude što više sadržaja, pa u saradnji sa organizacijom „Putevi sokola“ organizuju i trku biciklovima.
„Belmužijada“ u Svrljigu
U čast tradicionalnog svrljiškog specijaliteta od ovčijeg i kravljeg sira, belmuža, u Svrljigu se prvog vikenda u avgustu održava privredno-turistička manifestacija Belmužijada.
Manifestacija predstavlja tradicionalne i ostale proizvode ovog kraja istočne Srbije, poznatog po stočarskoj proizvodnji, posebno ovčarstvu.
Na trodnevnoj Belmužijadi svake godine majstori belmuža se takmiče u pripremanju ovog specijaliteta, kaže Vlada Krstić ispred svrljiške zadruge.
Belmuž je tradicionalni pastirski proizvod koji se sprema u pastirskim bačijama. Pastiri su nekada od mladog sira i brašna spremali belmuž, priča Krstić. Belmuž se posluživao u posebnim prilikama i važnim gostima.
Ove godine Belmužijada će se održati 14. put. Organizovane su i prateće manifestacije kao što su izložbe rukotvorina i starih svrljiških jela, izbor najlepše pastirice, pastirske igre, nastupi folklornih grupa…
Svake godine broj posetilaca raste, pa u tri dana koliko traje manifestacija, uz dobrodošlicu domaćini ugoste i 60.000 gostiju.
Izlagači svoje proizvode predstave na preko 50 štandova, kaže Krstić i podseća da je pored mlečnih proizvoda ovaj kraj poznat i po ukusnoj jagnjetini, lekovitom bilju, pečurkama. Izuzetno bogato područje nudi kvalitetne proizvode, veli naš sagovornik i uz poruku da ćemo se u Svrljigu na Belmužijadi lepo provesti, poziva turiste da posete i Staru planinu, etno kompleks i ski staze.
„Slaninijada“ u Kačarevu
Neke manifestacije su već održane početkom godine, ali je svaki sajam prilika da se predstave potencijalnim posetiocima. Slaninijada u Kačarevu je manifestacija koja je u februaru održana 32. put.
Veliki privredno-turistički događaj promoviše proizvode od mesa, kuhinju i običaje ovog dela Banata.
O Festivalu slanine čulo se i van granica Srbije, pa tako svake godine Kačarevci ugoste turiste iz okolnih, ali i onih dalekih zemalja, kaže Mirjana Vlatković koja je na sajmu u Zrenjaninu predstavila manifestaciju i proizvode svog gazdinstva. Porodica Vlatković nudi, između ostalog, kompletan program od svinjskog mesa, a posebno su ponosni na prerađevine od mangulice.
Proizvode, kao i većina proizvođača koji izlažu na Slaninijadi, i porodica Vlatković pravi po tradicionalnim recepturama, onako kako su radili naši stari, suše na bukovini, a na promaji ostave da sazri, kaže naša sagovornica.
Posetioci Slaninijade, kojih je iz godine u godinu sve više, odlučuju se za domaće proizvode koji se već na prvi pogled prepoznaju, a kada se i probaju doživljaj je potpun i nezaboravan, sigurna je Vlatković.
„Žetelački dan“ u Mužlji
Klaster Fokus iz Mužlje predstavio je manifestaciju Takmičenje žetelaca koja se održava prvog vikenda u julu.
Svake godine kosidba žita na tradicionalan način okupi oko 200 takmičara, najviše iz Srbije, ali tu su i gosti iz Mađarske, Slovenije i Rumunije, kaže Juhas Terkelj Kristina, predsednica Udruženja porodičnih gazdinstava klaster Fokus.
Ove godine manifestacija „Žetelački dan“ u Mužlji održaće se 36. put. Takmičenje žetelaca nije pravo takmičenje, jer su svi učesnici pobednici.
Pre svega organizatori žele da sačuvaju tradiciju od zaborava i da pokažu mladima kako se nekada kosilo žito i šta se u vreme žetve radilo na poljima.
Gosti mogu da vide i šta se pipremalo za žetelački doručak, kakvu ulogu su imale domaćice, a kakvu deca žetelaca, priča naša sagovornica.
Takođe, svi učesnici su obučeni u tradicionalne nošnje što daje posebnu čar ovoj manifestaciji.
Kosidba žita je tada bio veoma važan događaj za svaku porodicu i svako naselje, pa su komšije i rođaci radili zajedno i pomagali jedni drugima, kaže Juhas Tekelj i poziva sve zainteresovane da dođu u Mužlju i uživaju u manifestaciji i druženju.
