Uz prosečan prinos od pet i po tona po hektaru, cena pšenice bi trebalo da bude 18 dinara po kilogramu, jer su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 101.000 dinara.
Ovo je kalkulacija Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) koju je na Žetvenom danu izneo predsednik saveza Radisav Jovanov.
Trinaesti „Žetveni dan“ u Bačkoj Topoli
Žetvenim danom, trinaesti put, ZSV obeležio je početak žetve.
Ove godine okupljanje poljoprivrednika, zadrugara, predstavnika agrobiznisa i medija organizovano je na parceli Zemljoradničke zadruge „Bačka„ u Bačkoj Topoli.
Kalkulacija ZSV: Cena pšenice bi trebalo da bude 18 dinara po kilogramu
Uvek postoji dilema oko toga koliko košta proizvodnja hektara hlebnog zrna, potsetio je predsednik ZSV i dodao da zbog vremenskih uslova ove godine ne znamo ni kad će kombajni ući u njivu. On je izložio kalkulaciju troškova proizvodnje hlebnog žita koju ZSV izrađuje svake godine.
„I ove godine Zadružni savez napravio je kalkulaciju troškova proizvodnje hlebnog žita. Prema njoj, uz prosečan prinos od pet i po tona po hektaru, cena pšenice bi trebalo da bude 18 dinara po kilogramu, jer su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 101.000 dinara„, kazao je Jovanov.
Radojević: „Pšenici moramo da posvetimo dužnu pažnju“
Tradicionalnu manifestaciju „Žetveni dan“ otvorio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević.
Radojević je ovom prilikom rekao da pšenici moramo da posvetimo dužnu pažnju, i da ne smemo više da je gledamo samo kao jednu kulturu u plodoredu, već kao vrstu proizvodnje koja postiže značajne rezultate.
Obraćajući se zadrugarima i poljoprivrednim proizvođačima, Radojević je ukazao da je neophodno uložiti sav trud i poboljšati mere kako bi se povećao prosečan prinos pšenice, koji u Vojvodini proteklih nekoliko godina iznosi oko pet tona po hektaru.
„Imamo domaće sorte koje mogu da prinesu i 10 tona po hektaru. Ukoliko povećamo prinos po jedinici površine i cena postaje prihvatljivija kategorija. Sa većim prinosom, siguran sam da će i proizvođači biti zadovoljniji cenom“, istakao je Radojević.
On je naveo da to podrazumeva upotrebu deklarisanog semena, adekvatnu agrotehniku, jer se samo na taj način može očekivati veći prinos i bolji kvalitet hlebnog zrna.
Prema raspoloživim statističkim podacima,ukupno je pšenicom posejano oko 630.000 hektara, od toga je 330.000 hektara u Vojvodini. Na republičkom nivou očekuje da ukupan rod pšenice bude do tri miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i što ostavlja značajan prostor za izvoz, rekao je Radojević.
U pokrajinskoj kasi nikad više para za agrar
Radojević je podsetio da je 19. juna u Skupštini AP Vojvodine usvojen rebalans pokrajinskog budžeta, kojim je izdvojeno dodatnih 700 miliona dinara za poljoprivredu. To jasno potvrđuje, kako je Radojević naglasio, da je poljoprivreda prioritet Pokrajinske vlade i pozvao poljoprvrednike da konkurišu na aktuelne konkurse Sekretarijata.
On je istakao da pokrajinski agrarni budžet u prošloj i ovoj godini iznosi rekordnih 8,3 milijarde dinara, i da je u 2018. godini za sisteme za navodnjavanje izdvojeno oko 500 miliona dinara, što je najviše do sada.
Organizatori ovogodišnjeg, trinaestog po redu, Žetvenog dana u našoj pokrajini su Zadružni savez Vojvodine, Zemljoradnička zadruga „Bačka„ Bačka Topola, Privredna komora Vojvodine i Garancijski fond AP Vojvodine.
