Najveće potrebe u azotu pšenica ima u ranim fazama rasta i razvića tj. u fazi bokorenja i vlatanja, odnosno u trećoj, četvrtoj i petoj etapi organogeneze.
U tim fazama razvića intezivno se razvijaju stablo i listovi i formiraju se elementi klasa i generativnih organa. Potrebe u azotu su izražene, ali manje i u fazi nalivanja zrna. Od nicanja do vlatanja biljke iznesu azota oko 60%, a od vlatanja do početka formiranja zrna oko 40%.
Za normalan rast i razviće biljaka potrebna je optimalna obezbeđenost azotom u ishrani. Na biljke se nepovoljno odražava i nedovoljna i prekomerna azotna ishrana. Nedostatak azota u ishrani odražava se tako što listovi žute, stablo je tanko, bokorenje slabije, klasovi sitni i nerazvijeni što za posledicu ima slabiji prinos zrna. Prekomerna ishrana azotom utiče na bujan porast, produžava vegetaciju, biljke su nežnije i lakše poležu, korenov sistem se slabije razvija (ukorenjava), postaje kraći i deblji, bokorenje je intezivnije, usev postaje gušći usled čega dolazi do zasenjivanja i izduživanja donjih internodija što sve uzrokuje lako poleganje biljaka. Prekomerna količina azota u ishrani naročito je štetna kada se azotna đubriva u većim količinama upotrebljavaju bez fosfornih i kalijumovih đubriva.
Od svih hranljivih elemenata azot ima znaćajno najveći uticaj na povećanje prinosa. Biljke se u prisustvu ostalih elemenata, ali bez azota, slabije razvijaju, mnoge uginjavaju a nijedna ne donosi prinos.
Obezbeđenje zemljišnog rastvora azotom pozitivno utiče na usvajanje drugih hranljivih elemenata.
U suvoj materiji biljke azota ima znatno više nego drugih mineralnih elemenata zbog čega su potrebe biljaka u azotu veće nego u drugim elementima.
Autor: Zoran Milosavljević, savetodavac ratarstva
