Svuda gde se gaji kukuruz javlja se i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus).
Ovaj virus pripada najbrojnijem rodu biljnih virusa, Potyvirus.
O simptomima, domaćinima i suzbijanju virusa mozaične kržljavosti kukuruza saznajemo više od Svetlane Šućević diplomiranog inženjera zaštite bilja PSSS.
Opšte je rasprostranjen virus i javlja se svuda gde se kukuruz gaji. Kod nas, u Srbiji, virus mozaične kržljavosti kukuruza se redovno javlja, svake godine na 10-15 % biljaka, a pojedinih godina i u epidemskim razmerama.
Naročito su osetljive hibridne linije i kukuruz šećerac, na kojima zaraza može dostići i 100 %.
Ekonomska štetnost ovog virusa ogleda se u smanjenju prinosa i lošijem kvalitetu zrna. Prosečno smanjenje prinosa je za oko 30-50 %, a osim toga, virus izaziva i smanjenje sadržaja ulja u zrnu, kao i smanjenje količine belančevina u listu, što je naročito značajno kod kukuruza koji se koristi za silažu.
Domaćini virusa su isključivo monokotiledone biljke iz familije trava (Poaceae).
Najznačajniji domaćini su kukuruz, gajeni i divlji sirak. Osim njih, virus je infektivan i za brojne jednogodišnje i višegodišnje trave.
Virus mozaične kržljavosti kukuruza nije infektivan za strna žita, pšenicu, ječam, ovas, raž i pirinač.
Simptomi virusa mozaične kržljavosti kukuruza
Prvi simptomi oboljenja uočavaju se u fenofazi 5-7 listova, ali pojedinih godina simptomi mozaika javljaju se već u fazi 2-3 lista.
Početni simptomi se javljaju u osnovi najmlađeg lišća u vidu hlorotičnih pega i crtica. Sa razvojem bolesti , pege i crtice se izdužuju, šire i međusobno spajaju, obrazujući hlorotične pruge i trake žute boje.
Često biljke postaju hlorotične.
Pojedini hibridi kukuruza na zaraze izazvane MDMV reaguju pojavom crvene boje po obodu i nekrozom tkiva lista.
U slučaju ranih infekcija, biljke zaražene virusom mozaične kržljavosti kukuruza zaostaju u porastu, kržljave su i sa skraćenim internodijama. Metličenje i svilanje zaraženih biljaka kasni, a klipovi su manji, rehuljavi, sa manjim brojem redova i brojem zrna u redu.
Virus mozaične kržljavosti kukuruza održava se u brojnim višegodišnjim domaćinima. Međutim, kao opšti prirodni rezervoar virusa navodi se divlji sirak, odakle se virus sa lisnih vaši na neperzistentan način prenosi u usev kukuruza i gajenog sirka.
Lisne vaši, njih 20-tak vrsta , utvrđeni su vektori ovog virusa.
Mnogi faktori, kao što su : vrsta i biotip vaši, faza razvoja biljke sa koje se virus prenosi na kukuruz ili gajeni sirak, koncentracija virusa i soj virusa utiču na efikasnost prenošenja virusa.
Suzbijanje virusa mozaične kržljavosti kukuruza
Za suzbijanje ovog virusa značajno je:
1) Prostorno odvojiti proizvodnju kukuruza i sirka;
2) Uništavanje korova domaćina virusa, prvenstveno divljeg sirka, u usevu i oko useva;
3) Rano uklanjanje biljaka sa simptomima, naročito u semenskim usevima;
4) Zdravo seme. Kako se virus prenosi semenom kukuruza u veoma niskom procentu, korišćenje zdravog semena je samo od značaja za sprečavanje unošenja virusa u područje gde ga nema;
5) Suzbijanje populacije vaši. Praćenjem leta vaši predlaže se ranija ili kasnija setva, tako da se odgovarajućim rokovima setve dobijaju biljke, u kasnijim fazama razvoja manje osetljive prema virusu u vreme preleta vaši ili se izbegava prelet vaši sa korova na usev. Suzbijanje vaši samo smanjuje brojnost populacije, ali se ne može izbeći vektorska uloga vaši;
6) Gajenje manje osetljivih hibrida i linija.
