Na teritoriji srednjeg Banata u toku je vađenje šećerne repe. Kod velikog broja proizvođača na lokalitetima Banatski Despotovac, Lazarevo, Zlatica, Botoš, Mihajlovo, Torak, Boka, Krajišnik, Jaša Tomić postoje problemi oko vađenja.
Na parcelama pod šećernom repom imamo visok procenat truleži korena koja je posledica gumoze korena, defolijacije lisne mase, koja se kreće 20-50 % oštećenih korena, neupotrebljivih za dalju preradu. Duži ostanak ovakvih korena na parceli prouzrokuje veći procenat truljenja i usporava vađenje.
Na ovu pojavu je uticao veliki broj abiotskih i biotskih faktora ispoljenih tokom vegetacije. Pored ispoljavanja štetnog uticaja visokih temperatura, naročito tokom jula i avgusta, vremenskih nepogoda, pljuskovitih kiša sa velikom količinom padavina, primenjene agrotehnike, razmatra se i uticaj vektora fitoplazme, kao i naseljavanje na koren fitopatogenih gljiva iz grupe saprofita, prourokovača truleži.
Intenzivno propadanje lisne mase šećerne repe u trećoj dekadi avgusta
Šećerna repa je tokom proizvodne 2023. godine imala izuzetno povoljne uslove za rast, dobar raspored padavina i temperature koje su odgovarale razvoju korena i lisne mase. Prve promene na listovima u vidu žutila lisne mase uočavamo tokom druge dekade avgusta, na obodima parcele i na graničnim delovima sa susednim parcelama, uglavnom pšenicom ili kukuruzom.
Tokom treće dekade avgusta dolazi do intenzivnog propadanja lisne mase i pojave gumoze korenovog vrha, dok je ostatak korena još uvek tvrd. Početkom septembra broj gumoznih biljaka se znatno povećava, a već inficirane biljke značajnije propadaju.
RC PIS Zrenjanin se uključio u problematiku i istraživanje uzroka ovakvog stanja uzimanjem kontrolnih uzoraka sa parcela i slanjem u referentne laboratorije u cilju potvrđivanja prisutnih patogena. Predmet analize su i meteorološki uslovi i preduzimana agrotehnika. O rezultatima analize i istraživanja poljoprivredni proizvođači biće informisani, a sve u cilju da se detektuje problem i nađe rešenje za dalju proizvodnju šećerne repe.
Tekst i fotografije Snežana Parađenović, koordinator prognozno izveštajne službe PSS
