Visoki i stabilni prinosi poljoprivrednih biljaka ne mogu se postići bez primene fosfora.
Pored povećanja prinosa, fosforna đubriva pospešuju razvoj korenovog sistema biljaka, potenciraju bokorenje i obrazovanje više listova, povećavaju usvajanje azota, povećavaju sadržaj proteina i fosfora u biljkama, poboljšavaju hranljivost i svarljivost biljne mase.
Fosfor se u zemljištu nalazi u organskom i neorganskom obliku.
U neorganskom obliku ima ga u zemljišnom rastvoru, na adsorptivnom kompleksu u raznim fosfornim mineralima. Biljka usvaja fosfor u obliku H2PO4 i HPO4 jona. U kiseloj sredini preovladava H2PO4 jon, u neutralnoj i alkalnoj HPO4 jon.
Za većinu gajenih biljaka fosfor je najpristupačniji u intervalu pH vrednosti od 5,5 do 7,0. Pri ovoj pH vrednosti najmanja je fiksacija fosfora i njegovo prevođenje u teže pristupačne oblike.
Na pristupačnost fosfora u zemljištu utiče veći broj faktora. Veliki uticaj ima pH vrednost. Pri nižim pH vrednostima smanjuje se rastvorljivost fosfora zbog povećane jonizacije hidroksida i aktivnih grupa Al i Fe silikata. Tada nastaju teško rastvorljivi Al i Fe fosfati. Fosfor se može vezivati i na gline zasićene Ca što je karakteristično za karbonatna zemljišta.
Jedan od oblika vezivanja fosfora je i vezivanje fosfora putem mikroorganizama. Mikroorganizmi usvajaju fosfor, ugrađuju ga u svoj organizam, a nakon njihove smrti fosfor postaje dostupan biljkama i mikroorganizmima. U zemljištu fosfor brzo prelazi iz lako u težeratsvorljiva jedinjenja. Na taj način se fosfor veže u zemljištu – fiksira i postaje teže pristupačan biljkama.
Fosfor se u zemljištu nalazi i u nezamenljivom obliku – to je rezervni oblik fosfora u zemljištu. Rezervu fosfora u zemljištu čine fosforni minerali i razna organska fosforna jedinjenja. Iz minerala fosfor se oslobađa njihovim raspadanjem, a iz organskih jedinjenja mineralizacijom, tj. radom mikroorganizama.
Simptomi nedostatka fosfora na biljkama su smanjen porast biljaka, sitniji listovi, opadanje starijeg lišća pre vremena. Tipičan simptom nedostatka fosfora u zemljištu je intenzivna sinteza antocijana, pa listovi dobijaju ljubičastu boju na rubnom i donjem delu.
Za naša zemljišta može se reći da su uglavnom slabije snabdevena lakopristupačnim fosforom, pa je za uspešnu biljnu proizvodnju neophodno đubrenje, jer se na taj način osiguravaju stabilni i visoki prinosi.
Fosfati se ne ispiraju iz zemljišta, niti ih biljke usvajaju više od svojih potreba, pa se fosforno đubrivo može unositi svake druge ili treće godine u većim količinama.
Pripremila: Snežana Stojković Jevtić, dipl. inž.
psss.rs
