Žetva ranih hibrida suncokreta je počela. Prvi rezultati ukazuju na prosečan prinos. Kiša može uticati na smanjenje prinosa i širenje bele truleži u usevima.
Žetva je počela nešto ranije od uobičajenog roka, a paorima planove kvari kiša zbog koje prekidaju posao. Prvi otkosi su dali manje prinose u odnosu na prošlu godinu.
U regionu Kikinde je suncokret posejan na oko 13.000 hektara. Prema rečima Zorana Simića, stručnog saradnika za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne službe Vojvodine, u odnosu na prethodnu godinu prinosi su niži za oko 30%. To je posledica velikog pritiska bolesti. Ako u narednom periodu bude više kiše i vetra postavlja se pitanje kako će proći kasniji rokovi setve, kaže Simić.
Pod suncokretom u srednjem Banatu je 41.500 hektara. Prinosi ranih hibrida su oko dve i po tone po jutru, rekla je Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin. Na ovom terenu uočena je pojava bele truleži (prouzrokovač Sclerotinia sclerotiorum) koja takođe može uticati na smanjenje prinosa. Za sada je najveći procenat obolelih biljaka kod ranih hibrida.
Đorđe Guran iz Jaše Tomića kaže da je u usevu suncokreta na njegovim njivama bilo bolesti pri završetku nalivanja zrna, ali da nije reagovao fungicidima. Pojava vodoleži uticala je na smanjenje prinosa. Vlaga zrna u žetvi je bila od 9,5% do 11,5%, a ostvareni prinos je oko 3000 kilograma po hektaru. Kod većine uzornih domaćina u ovom kraju prinosi su slični, ali ima parcela sa kojih je pokošeno i ispod 2500 kilograma po hektaru. U ataru opštine Sečanj raniji rokovi setve obećavaju i bolji prinos, smatra ovaj uzorni domaćin.
U pančevačkom ataru ova uljarica je posejana na oko 10.000 hektara. I tu su prinosi nešto preko dve tone po jutru.
Poljoprivrednici još uvek ne znaju po kojoj ceni će prodavati suncokret, jer nijedna od domaćih uljara nije ponudila otkupnu cenu. Proizvođači se nadaju da će za kilogram zrna ostvariti cenu od 30 do 40 dinara.
