Borimo se sa elementarnim problemom: da ne sejemo „tavansko“ seme , već sertifikovano.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je za RTS da nećemo imati problem sa prinosom pšenice, već sa njenim kvalitetom. Poljoprivrednici su koristili „tavansko seme“, zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta.
Sertifikovano seme pšenice zasejano na svega 350.000 hektara
On je objasnio da nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je pšenica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos, a da je sertifikovano seme zasejano na svega 350.000 hektara u ovoj setvi pšenice.
I pored oko 70 sorti pšenice koristimo „tavansko seme“
Korišćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 odsto manji prinos, žrtvuju se površine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu, što otvara pitanje odnosa prema zemljištu kao važnom resursu, dodao je Galetin.
„Genetičari rade na tome da imamo što više sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da sejemo sertifikovano seme, a ne „tavansku“ pšenicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemljišta“, objasnio je Galetin.
Galetin ne očekuje da dođe do poskupljenja u pekarskoj industriji, ali upozorava da pšenica sve više konkuriše kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.
„Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena pšenice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode naših predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme“, istakao je Galetin za RTS.
