U poljoprivrednoj proizvodnji sneg je značajan izvor zemljišne vlage, ali i odlična zaštita od izmrzavanja biljaka.
Proizvođači biljaka na otvorenom polju posebno se raduju kada tokom zime padne dosta snega. Jedan od razloga je što se njegovim topljenjem obezbeđuju zalihe zimske vlage, predvegetacijska rezerva vode. Što je više zimskih i prolećnih padavina koje natapaju zemljište i spuštaju se u niže oranične slojeve, biljke će lakše podnositi, sada sve češće, nedostatke padavina tokom perioda visokih temperatura vazduha.
Sneg je toplotni izolator
Drugi razlog za zadovoljstvo je što je sneg prirodni toplotni izolator, te su biljke zaštićene od jakih mrazeva. Ozima pšenica pod snegom može izdržati temperature do -25 °C u dužem vremenskom periodu. Ukoliko ga nema, tokom golomrazice, izmrzava i na temperaturama od -10 ºC, naročito ako takvi vremenski uslovi duže traju. Na osetljivim sortama tada se javljaju značajnija oštećenja biljaka.
Oštećenja biljaka
Sneg može napraviti i štete na mladim biljaka. Ukoliko je vlažan, svojom težinom može izazvati mehanička oštećenja nežnijih delova biljaka, navodi dipl. inženjer poljoprivrede Svetlana Jerinić. Dodaje i da njegovo duže zadržavanje iscrpljuje ozime useve i pogoduje pojavi snežne plesni kod ozimih strnina. Ako se dugo zadrži u proleće odlaže izvođenje poljskih radova i setvu jarih useva.
Ledena kora
U slučajevima kada su dnevne temperature pozitivne, dolazi do otapanja snega, a noću, kada se temperature spuste ispod nula stepeni, do ponovnog smrzavanja i tada se stvara ledena kora. Kada je ledena kora debela, ispod nje dolazi do nagomilavanja ugljen-dioksida, smanjuju se zalihe kiseonika i može doći do oštećenja biljaka, objašnjava Jerinić, agronom savetodavac PSSS. Kada je ledena kora priljubljena, odnosno neposredno iznad ozimih useva, može izazvati i mehanička oštećenja biljaka.
Ledena kora može se uništiti mehanički ili posipanjem tamnim materijama u cilju ubrzavanja otapanja.
