Smanjite troškove i povećajte prinose!
Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Plodnost zemljišta je jako bitna u biljnoj proizvodnji. Ona predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Mnogo faktora utiče na plodnost zemljišta. Predstavlja podlogu iz koje biljke crpe vodu i mineralne materije, odnosno hranljive elemente neophodne pre svega za ukorenjavanje, zatim i za rast, razvitak i plodonošenje.
Aktivnošću čoveka dolazi do zbijanja zemljišta, smanjenja organske materije, do poremećaja brojnosti i aktivnosti mikroorganizama, poremećaja vodno-vazdušnog i toplotnog režima, do zaslanjivanja i zakišeljavanja, zagađenja od pesticida i teških metala.
Teški metali utiču na usvajanje i metabolizam neophodnih elemenata. Neki od njih inhibiraju ne samo usvajanje već i njihov transport iz korena u nadzemne organe i time utiču na raspodelu elemenata u biljkama.
Važno je znati da lako dolazi do osiromašenja zemljišta, posebno pri intenzivnoj proizvodnji, a da se ono sporo obnavlja.
Zbog toga je jako bitno da pre samog početka uzgajanja neke biljne kulture uradimo analizu zemljišta.
Prema rečima dipl. inžinjera Milice Milić, u laboratoriji za analizu zemljišta kompanije Agrounik radi se nekoliko analiza čime se sagledava slika plodnosti zemljišta. To omogućava da se proizvođačima pruži preporuka koje đubrivo i u kojoj meri treba da se primeni, čime se zapravo optimizuju troškovi ove agrotehničke mere.
Struktura i tekstura zemljišta, sadržaj lako pristupačnog azota, fosfora i kalijuma
Pre zasnivanja višegodišnjeg zasada, analizom zemljišta trebali bismo dobiti informaciju o kom je tipu zemljišta reč.
Kakvog je mehaničkog sastava (teksture) i koji je agregatni sastav (struktura).
Da bismo biljci dali optimalne količine svih elemenata koji su joj potrebni za rast i razvitak, moramo znati koliko kog (biljci pristupačnog) elementa u zemljištu imamo, od kojih su najvažniji azot, fosfor i kalijum.
Ukupni azot
Sadržaj ukupnog azota je jako bitan. Predstavlja procenat zastupljenosti i organskog i neorganskog oblika.
Azot u organskom obliku je zastupljen preko 90 % u zemljištu i on je biljkama nepristupačan.
Procesima mineralizacije organske materije azot iz organskog oblika prelazi u neorganske oblike koje biljka direktno koristi u ishrani.
Ukoliko zemljište pri analizi ima veći sadržaj ukupnog azota, znači da ima veći sadržaj neorganskog azota i to je onaj azot koji nas zanima, kako bismo pravilno pristupili oplemenjivanju zemljišta.
Humus
Humus je organska materija najznačajnija za plodnost. Ima sposobnost vezivanja hranljivih materija u obliku koji je dostupan biljkama, zbog toga nam je važno da znamo njegov procenat zastupljenosti u zemljištu.
pH vrednost i sadržaj CaCO3
pH zemljišta je još jedan, ne manje važan činioc za uspešno uzgajanje biljnih kultura.
Koncentracija slobodnih vodonikovih jona u zemljišnom rastvoru određuje reakciju zemljišnog rastvora.
Od reakcije zemljišnog rastvora zavisi rastvorljivost mnogih jedinjenja, pa prema tome i mogućnost pojavljivanja pojedinih hranjivih elemenata u rastvoru, što ima direktnog uticaja na mogućnost njihovog usvajanja od strane biljaka.
Za voćarstvo je najbolje da je pH zemljišta između 5,5-6,5. Jako kisela zemljišta sa pH ispod 5,0 vrednosti zahtevaju kalcifikaciju.
Pri izboru mineralnog đubriva voditi računa da li je nosač kalcijum-karbonat, što je često slučaj kod NPK đubriva i to može predstavljati problem ukoliko je zemljište kisele reakcije. S toga je bolje primenjivati đubriva kod kojih je nosač zeolit, koji biljkama daje niz prednosti.
Jako kisela zemljišta mogu biti toksična, a alkalna blokiraju veliki broj mikroelemenata, ubrzaju mineralizaciju i favorizuju pojavu bolesti.
Iz ovoga zaključujemo da je pri analizi zemljišta bitno i odrediti pH vrednost kao i sadržaj kalcijum-karbonata.
S druge strane, gajenjem višegodišnjih kultura, biljke svake godine prinosom iscrpljuju biogene elemente i to je još jedan faktor koji dovodi do osiromašenja zemljišta.
Jako je važno jednom do dva puta godišnje raditi analizu zemljišta u postojećem zasadu.
Analizom dobijamo neophodne informacije za plan đubrenja, odnosno smanjenje ili povećanje određenih elemenata radi povećanja prinosa, ali i povećanja kvaliteta samog ploda.
Planskim i optimalnim đubrenjem štedimo novac, ali i održavamo prirodnu plodnost zemljišta koja je našim biljkama neophodna i za naredne vegetacione sezone.
Agrounik u okviru svoje kompanije poseduje laboratoriju za analizu zemljišta.
Analize koje se rade proizvođačima i onim koji to žele postati, daju osnovne informacije o karakteristikama zemljišta koje su neophodne za uspešno uzgajanje bilo voćarskih, ratarskih ili povrtarskih kultura. Pored toga, možete dobiti i preporuku za primenu odgovarajućih vrsta, formulacija i količina đubriva, iza kojih stoji tim stručnjaka.
