Setva pšenice izvan optimalnog roka dovodi do smanjenja prinosa. Osnovni razlog smanjenja prinosa usled setve
van optimalnog roka jeste upravo skraćivanje vegetacije.
To donosi usporeni rast korena, koji ostaje plići, smanjuje se ukupno i produktivno bokorenje, biljke imaju manje vremena za formiranje potencijala za prinos (manji broj klasića u klasu), manja im je i fotosintetički aktivna površina, a u kritične faze formiranja i nalivanja zrna ulaze krajem juna i početkom jula.
Ovo je period u kom se redovno dešavaju abiotički stresovi kao što su visoke temperature, suša, toplotni udari itd.
Takve uslove znatno bolje podnose biljke iz optimalnih rokova setve. Njihov koren može da crpi vodu i hranu i iz slojeva zemljišta od 60 do 90, pa čak i do 120 centimetara, dok je to kod kasno zasejanih useva moguće samo do 60-70 centimetara dubine.
Setvom u decembru, ili čak u januaru, kao što se desilo prošle jeseni, ozima pšenica se dovodi u poziciju jare pšenice. Ona će vrlo usporeno nicati, 30-50 dana, dok ne nakupi 120-130 stepeni potrebnih za te procese. Zatim joj ostaje četiri meseca (mart-jun) da formira prinos. U takvim uslovima se ne može dobiti prinos veći od četiri tone po hektaru, koliko daju jare sorte pšenice.
Autor: Miljan Milojić
psss.rs
