Ukoliko do sada niste posejali pšenicu, evo nekoliko saveta stručnjaka. Zahvaljujemo se Docentu dr Goranu Jaćimoviću sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
što je odgovorio na naša pitanja.
– Do kada je moguće sejati pšenicu (krajni rokovi koji neće imati za posledicu veći pad prinosa)?
Optimalni rok za setvu pšenice je prošao (5-25. X). Međutim, tolerantnim rokom, do kada pšenica može dati solidan prinos se smatra do 5. novembar. Pošto ova godina kasni – zbog velike količine padavina i produžene vegetacije jarih useva – najveći deo pšenice nije posejan u optimalnom roku, ali ovo što pre treba uraditi – najkasnije do polovine novembra.
– Kako „ubrzano“ pripremiti parcelu za setvu pšenice nakon bebre kukuruza?
Usled čekanja proizvođača da vlaga zrna kukuruza spadne na pogodnu za berbu u zrnu (15-17%), veliki deo parcela pod kukuruzom još nije obran. Naša preporuka je da se pšenica više ne seje posle kukuruza, već na drugim slobodnim površinama. Ukoliko se proizvođači ipak odluče za setvu pšenice posle kukuruza, obavezno je dobro usitniti žetvene ostatke (kukuruzovinu) raznim tipovima sečki ili istarupirati žetvene ostatke, zatim preći jednim (ili dva) prohodom tanjirače – zavisno od vlažnosti zemljišta, te ići sa jednim plitkim oranjem i odmah setvospremiranjem zemljišta. Uopštene preporuke se ne mogu dati za celo područje Vojvodine, obzirom na različitu vlažnost zemljišta. Negde će biti dovoljna i redukovana obrada – samo tanjiračom, pa čak i direktna setva pšenice, bez obrade. Sve zavisi od stanja vlažnosti zemljišta, te od položaja terena i koliko su se parcele prosušile.
– Da li da u ovoj situaciji poljoprivrednici prilagode sortiment?
U ovoj situaciji, kada setva jako kasni, za preporuku je sejati ranije sorte pšenice. Proizvođačima napomenuti da se pri kupovini semena različitih kompanija raspitaju o tome koje su rane ili srednje rane sorte pšenice.
– Da li treba da obrate pažnju na količinu semena koju će posejati po jedinici površine?
Pri kasnoj – novembarskoj setvi treba povećati normu semena za 10-15% (u zavisnosti od dužine kašnjenja). Veće povećanje količine semena nije za preporuku, jer ukoliko i ova zima bude uslovno „blaga“, dakle bez jakih zahlađenja – najveći deo posejanih biljaka će preživeti i na proleće dati prebujene useve, podložnije napadu patogena i poleganju. U sličaju jače zime, ova povećana norma semena biće dovoljna da bokorenjem nadoknadi izmrzle biljke.
– Da li treba da koriguju dubinu setve?
Dubinu setve ne treba korigovati, ona treba da se kreće oko 4-5 cm, a generalno zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta – na lakšim, peskovitijim zemljištima – nešto dublja setva, na težim i vlažnijimm zemljištima – sejati nešto pliće.
– Koje operacije treba uraditi nakon setve?
Pri isušenom površninskom – setvenom sloju potrebno je pšenicu povaljati radi boljeg dotoka vode iz dubljih slojeva i bržeg klijanja i nicanja. Obratiti pažnju na pojavu glodara. Dalje operacije nakon setve zavisiće od predstojećih vremenskih uslova.
-Kakvo je stanje useva koji su posejani u agrotehnički optimalnom roku (eventualne mere nege)?
Svega oko 20-30% površina posejano je u optimalnom agrotehničkom roku. Zbog obilnih padavina prvo vreme setve u novosadskom regionu bilo je moguće u periodu od 7-15. X, a zatim posle kiše tek oko 20-22. X. Usevi iz prvog perioda izgledaju dobro i u fazi su početka bokorenja, dok su usevi kasnije posejani u fazama klijanja i nicanja. Kod ranije posejanih useva, obzirom na trenutno toplo vreme, treba obratiti pažnju na pojavu lisnih vaši.
