Strna žita su ušla u završni period vegetacije. U zavisnosti od vremena nicanja i sorte usevi se nalaze u fazama klasanje-cvetanje-oplodnja-formiranje zrna.
Veoma brzo nastupiće period intenzivnog formiranja i nalivanja zrna, koje može da traje 15-25 dana. Dužina trajanja će zavisiti od visine srednjih dnevnih temperatura, razlike između dnevnih i noćnih temperatura i količine osunčavanja biljaka.
U ovom periodu vegetacije, uglavnom su male mogućnosti uticaja i intervencija samih proizvođača, izuzimajući mere zaštite od patogena ili najezde štetnih insekata, ukoliko postoji bezbedna karenca. Moguća je i prihrana preko lista.
Dalji procesi u biljkama će zavisiti isključivo od interakcije klimatskih činilaca s potencijalom useva, odnosno sorte.
Proizvođačima i struci ostaje da se nadaju povoljnim vremenskim uslovima, barem na kraju ovogodišnje proizvodne sezone.
Uticaj vremenskih prilika
Posle nezapamćene suše u jesenjem periodu, koja je pogodila gotovo celu Evropu, dogodila se prolećna suša u periodu mart-april 2019.
Jesenja suša je odložila blagovremeno nicanje, a prolećna, u kombinaciji s višim temperaturama, direktno je uticala na tempo rasta i razvića biljaka i, što je najgore, onemogućila normalno usvajanje hraniva u kritičnim fazama, posebno N. Zapretila je katastrofa, pa su mnogi proizvođači odustajali od proizvodnje .
Štetne posledice suše ostale su nenadoknadive: niske biljke u porastu, slabo bokorenje, nerazvijena fotosintetička površina listova itd.
Vremenska situacija se polovinom aprila promenila nabolje. Pale su prve ozbiljnije kiše, ali veoma neravnomerno na teritoriji Srbije. Najugroženija područja su dobila i najmanje padavina.
Međutim, temperature su bile na nivou za to doba godine ili su padale ispod prosečnih i ispod optimalnih za razvojne faze biljaka. To je snažno usporilo vegetaciju strnih žita.
Potom je krajem aprila i početkom maja nastupio kišni period, koji s manjim prekidima traje do današnjih dana.
Ukupne količine padavina zabeležene od početka maja zapretile su poplavama (70-150 l/m2). Pad temperatura je dodatno usporio faze intenzivnog porasta i klasanja. Visoka oblačnost i manjak osunčavanja pospešili su vegetativni porast, izduživanje listova, internodija stabla i lisnih rukavaca.
Tako su se donekle povećale bujnost useva i zelena lisna površina, što bi moglo biti dobro.
Štetne posledice prekomernih i čestih padavina i nižih temperatura od optimalnih ogledaju se u sledećem: zbog prevlaženosti zemljišta izostala je efikasnija borba protiv korova, što će se manifestovati u fazama mlečne i voštane zrelosti; veliki broj proizvođača nije blagovremeno uradio zaštitu klasa i lisne mase od bolesti; nije efikasnije sprovedena zaštita od štetočina, posebno od leme; takođe, folijarno prihranjivanje nije primenjeno u potrebnoj meri; velika je verovatnoća da cvetanje i oplodnja nisu bili potpuni, jer su temperature padale znatno ispod optimalnih, što će se odraziti na broj zrna u klasu; sazrevanje i žetva će biti odloženi za 10 do 15 dana, što ne mora biti povoljna okolnost.
U svakom slučaju, koristi od obilnijih padavina i promene vremena su veće od načinjenih šteta.
Šta se može očekivati?
Potencijal biljaka je nesporno malo povećan u odnosu na prethodne procene.
To bi moglo da znači da bi očekivani prinos mogao biti za nijansu veći.
Međutim, treća i odlučujuća komponenta prinosa, masa 1.000 zrna (MHZ), tek treba da se formira. MHZ i broj zrna u klasu daju prinos po klasu (g).
Proizvod između broja klasova i prinosa po klasu predstavljaće konačan rod.
Nalivenost zrna je u funkciji temperatura. Za idealne uslove nalivanja smatraju se dnevne temperature oko 26° C do 28° C, a noćne oko 11° C , 12° C, uz povoljno trajanje osunčavanja i umerene padavine. Tada je fotosinteza maksimalna danju, a potrošnja novostvorene organske materije disanjem u toku noći minimalna.
U takvim uslovima MHZ će biti najveća za svaku sortu. MHZ se inače kreće od 36 do 48 grama, u zavisnosti od sorte.
S tim u vezi, prinos po klasu može da varira od 0,8 do 2,0 grama, uglavnom u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Potrebno je da biljke budu zdrave, zaštićene od bolesti i štetočina.
Prema tome, još uvek se ne može sa sigurnošću doneti procena roda 2019.
Prognoze, međutim, mogu biti tačnije.
Procene budućeg prinosa se uveliko prave u celom svetu, pa i kod nas.
Proizvođači zbog svojih, a kupci i trgovci iz svojih pobuda. S obzirom na to da se interesi ne podudaraju, i procene budućeg roda će se bitno razlikovati.
Ono što je stabilno za sada su cene pšenice kod nas, u okruženju i u EU. Američke berze imaju drugu vrstu problema. Poučeni žetvom iz prethodne, 2018. godine, suzdržavamo se od prognoza.
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP – Srbobran
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Objavljeno u listu „Poljoprivrednik“ broj 2667
