Optimalno vreme za setvu prosa određuje temperatura setvenog sloja koja treba da bude najmanje 12-15 0C.
U našim ravničarskim područjima to je period od druge polovine aprila.
Za setvu se koristi sortno čisto seme klijavosti najmanje 95 %, bez prisustva semena korova i sa maksimalnom količinom stranih primesa do 1 %. Iz krupnijeg semena razvijaju se snažnije biljke koje imaju brži početni porast. Stoga seme treba kalibrirati da bi se odstranila sitna i štura semena.
Sledeća operacija je dezinfekcija, koja se izvodi istim metodama kao i kod semena ostalih žita.
Setva se, zavisno od cilja proizvodnje, izvodi na nekoliko načina. Kad se biljna masa koristi kao stočna hrana (ispaša i kosidba), seje se uskoredno žitnim sejalicama, na međuredno rastojanje 12 cm. Širokoredna setva običnog prosa je najčešće na međuredno rastojanje 25 cm, a ređe na 50 cm (samo u aridnijim područjima i na jače zakorovljenim zemljištima). Širokoredna setva može se izvesti žitnim sejalicama, uz zatvaranje pojedinih setvenih aparata. Međutim, ona će se kvalitetnije obaviti (manji utrošak semena) pneumatskim sejalicama za širokoredne useve.
Dubinu setve određuju fizičke osobine zemljišta i vlažnost površinskog sloja. Na dobro pripremljenom, blago zbijenom i umereno vlažnom zemljištu proso se seje na dubinu do 3 cm. Na suvljim i lakim zemljištima treba sejati za 1-2 cm dublje.
Posle setve površina se može povaljati lakim valjcima radi što boljeg uspostavljanja kontakta semena i zemlje, posebno u postrnoj setvi i ako je zemljište jako rastresito i isušeno u setvenom sloju.
Autor: Violeta Veličković dipl. inž.
psss.rs
