Prihrana pšenice najvažnijia agrotehnička operacija

Mlade biljke pšenice su nakon postepenog otapanja snega „progledale“ na većini njiva. Sada je vreme da se planira prihrana pšenice.

Većina ratara zna da bez prihrane azotnim đubrivima gotovo nije moguće ostvariti veći prinos zrna. Bez prihrane prinos može biti umanjen i do 30 %.  

 

Azot je neophodan biljkama, ali se đubrivo ne sme rasturati bez prethodne analize na osnovu koje će se utvrditi koliko je tog hraniva potrebno za određenu parcelu. Zašto kupovati više đubriva nego što je potrebno.

 

Hemijskom analizom zemljišta utvrđuje se sadržaj mineralnog, odnosno, lako pristupačnog azota u zemljištu i tek na osnovu te analize moguće je znati koliko azota bi trebalo uneti u februaru, a koliko kasnije. Recept: svuda isto – donosi gubitke.

 

Analizu zemljišta treba raditi redovno. Rezultati od ranije nisu relevantni, moraju biti „sveži“. Za određivanje optimalne doze azota analizu zemljišta trebalo bi uraditi pred samo prihranjivanje.

 Pre prihrane useva potrebno je utvrditi sledeće činjenice, savetuje Jelena Stojiljković, PSSS Leskovac 

 

1. Potrebe biljaka za intezivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima u fazama bokorenja i na početku vlatanja, odnosno u periodu kada počinje intenzivan porast stabla. U tim fazama pšenica i ostala žita formiraju potencijal prinosa, pa ukoliko tada nema dovoljno azota, ostvariće se niži prinosi, bez obzira na dalji tok vegetacije;

 

2. Visina planiranog prinosa; 

 

3. Meteorološki uslovi u narednom periodu; 

 

4. Zahtevi sorte za pojedinim hranivima; 

 

5. Da li je i koja količina đubriva primenjena sa osnovnom obradom; 

 

6. Činjenica da je azot spran u dublje slojeve zemljišta; 

 

7. Nakon obilnih padavina predhodne godine poremećeno je snabdevanju biljaka NPK hranivima.   

 

Preporuka stručnjaka PSSS je da se sa prihranom najpre počne na parcelama gde se usevi nalaze u fazi bokorenja i da se koriste lako rastvoriva mineralna đubriva. Na parcelama gde je setva obavljena u kasnijim rokovima setve i prihrana će biti obavljena kasnije.

 

Cilj je optimalno đubriti i održavati ekološku ravnotežu, a ne zagađivati zemljište, podseća Stojiljković.

 

 

Nakon višegodišnjih istraživanja utvrđeno je da je na našem području za prihranjivanje pšenice potrebno primeniti 200-300 kilograma KAN-a. Za prinos od 4-5 tona zrna po hektaru, pšenica utroši 120-140 kg azota.

 

Najčešće se prosečno sadržaj azota u zemljištu kreće oko 60 kg po hektaru, što znači da prihranom treba da se unese 80 kg azota i to prvo prihranjivanje sa 60 kg, a drugo sa oko 20 kg azota po hektaru.

 

U praksi to znači da je za prvu prihranu potrebno upotrebiti oko 220-240 kg KAN-a po hektaru, UREA 130-150 kg ili oko 180-200 kg/ha AN-a.

 

Ove količine đubriva potrebno je primeniti tokom februara, a najkasnije do 15. marata, zavisno od stanja useva i parcele. 

 

Drugo prihranjivanje treba obaviti krajem marta i početkom aprila – pred vlatanje.      

 

Na kiselim zemljištima prednost takođe treba dati KAN-u. UREA ima prednost zbog veće koncentracuje azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se transformiše u zemljištu, piše Stojiljković. 

 

Efekat prihranjivanja zavisiće od padavina posle rasturanja azotnih đubriva. Ako u roku sedam dana posle prihranjivanja padne 10 litara kiše po kvadratnom metru, uspeh neće izostati. Dalji razvoj ozimih useva između ostalog zavisiće i od kvaliteta prolećne prihrane i zaštite useva u narednom periodu.