Претрага
Претрага

Preporuke pred predstojeću setvu uljane repice

Uljana repica – Preporuke pred setvu o preduzimanju svih raspoloživih preventivnih mera u kontroli navedenih štetnih organizama u usevima uljane repice Usled odsustva padavina u...

Galenika

Uljana repica – Preporuke pred setvu o preduzimanju svih raspoloživih preventivnih mera u kontroli navedenih štetnih organizama u usevima uljane repice

Usled odsustva padavina u proteklom periodu, setva uljane repice u ranijim rokovima je odložena. Sa trenutnim padavinama stvoriće se povoljni uslovi za sam početak setve ove uljarice.

U jesenjem periodu sezone koji sledi, štetočine koje mogu da ugroze proizvodnju uljane repice su buvači, repičina lisna osa, vaši i glodari. U prolećnom delu sezone, najznačajnije štetočine su mala i velika repičina pipa i repičin sjajnik.

Osim štetočina, redovni pratioci proizvodnje repice su i patogeni prouzrokovači suve truleži, bele i sive truleži. Ovi patogeni se održavaju i prezimljavaju na biljnim ostacima i u zemljištu, na korovima, a neke i na zaraženom semenu.

PREPORUKE

Pred predstojeću setvu PIS proizvođačima preporučuje preduzimanje svih raspoloživih preventivnih mera u kontroli navedenih štetnih organizama u usevima uljane repice:

  • Plodored – setvu nikako ne bi trebalo ponoviti na istoj parceli kako bi se smanjio potencijal štetnih organizama i rizik od nastanka šteta. Uljana repica ne bi trebalo da se gaji 4 do 5 godina na istom mestu. Dobri predusevi su rano povrće, rani krompir, ozima pšenica i ječam, dok setvu uljane repice treba izbegavati nakon sunokreta, soje, slačice, graška itd.
  • Setva zdravog semena
  • Suzbijanje korova (naročito iz familije krstašica)
  • Uništavanje samonikle uljane repice (koja predstavlja „most“ za prenos patogena i štetočina)
  • Sve mere koje obezbeđuju ujednačeno i brzo nicanje useva.

Neophodno praćenje prisustva i brojnosti glodara na parcelama

Iz PIS-a skreću pažnju poljoprivrednim proizvođačima da se pregledom lucerišta i parcela pod okopavinama registruje prisustvo rupa od mišolikih glodara: poljske voluharice i poljskog miša, za sada, na nivou vrlo niske do niske brojnosti. Po nicanju useva uljane repice očekuje se migracija glodara na te površine,  gde se prvo hrane po­se­ja­nim i kli­ja­lim se­me­nom, a ka­sni­je na­kon ni­ca­nja use­va nastavlja­ju svo­ju ak­tiv­nost ošte­ću­ju­ći nad­zem­ne i pod­zem­ne de­lo­ve iz­ni­klih bi­lja­ka.

Poljoprivredni proizvođači se upozoravaju da će zbog navedenog biti neophodno praćenje prisustva i brojnosti glodara na parcelama na kojima se planira proizvodnja uljane repice kako bi se blagovremeno preduzele mere suzbijanja glodara i sprečio nastanak šteta.

Sistem PIS-a će pratiti pojavu i razvoj svih navedenih štetočina u proizvodnji uljane repice i signaliziraće pravo vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite, o čemu će proizvođači biti obavešteni na Portalu PIS.

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno