Žetva kad joj vreme nije, žute, ili tačnije, spržene biljke posledice su višemesečne suše.
Ratari žanju ono što sunce i topao vetar nisu obrali. Stočari se trude da sakupe što više hrane za životinje za zimski period. Vredni su i daće svoj maksimum.
Preporuka stručnih službi je da stočari obiđu njive pod kukuruzom i odrede da li je opravdano pokositi bijke i od njih pripremiti silažu.
Gordana Aćimac, savetodavac za stočarstvo u PPS Zrenjanin nas podseća kako da iskoristimo biljke kukuruza za kabastu hranu ili, u najboljem slučaju, napravimo silažu.
Kako obezbediti kabastu stočnu hranu u vreme suše?
Od početka 2017.godine bilo je malo padavina, gotovo u svim regionima i svim fazama proizvodnje ratarskih kultura.
Opravdana je bojazan da proizvođači – stočari neće moći da sa sopstvenih njiva opskrbe potrebe za ishranu stoke.
Prinosi lucerke niži i za 50-70 %
Za sada se to najbolje vidi kroz seno lucerke, gde su do sada prinosi smanjeni od 50-70 % u odnosu na prošlu godinu, a mnogi proizvođači nisu imali više od dva otkosa.
Zato se savetuje proizvođačima da seno lucerke čuvaju za tek ojagnjena, oteljena, mlada grla kao kabasti deo obroka. Ako imaju livadsko seno možda i njega treba čuvati za zimu.
Paša je već odavno žuta te su mnogi sklonili stoku sa pašnjaka.
Siliranje kukuruza
U Srednjem Banatu kukuruz je posejan na 82000 ha. Trenutno se na njivama nalazi kukuruz različitog stepena vegetacije i vlažnosti, sa ili bez klipova.
Stoga bi proizvođači trebalo da odu do svojih njiva, pogledaju stanje kukuruza, iskoriste celu biljku kao kabasti deo hrane. Cela biljka bi se mogla dati kravama u zeleno kao kabasti deo, a neki proizvođači su izvršili baliranje.
U najboljem slučaju, ako stanje odgovora treba napraviti silažu kukuruza, jer je optimalan rok za siliranje kukuruza faza mlečno-voštane zrelosti odnosno 65 % vlage i 35 % suve materije u zrnu.
Ako ne postoji mogućnost da se proveri vlaga zrna aparatima, proizvođač može da iseckanu masu stisne, drži par minuta, i vidi ako je masa ostala kompaktna pravo je vreme za siliranje.
Može se slomiti klip i ako je mlečna linija od 1/2 do 2/3 zrna vlaga je optimalna.
Pošto ima kukuruza sa dosta suvog stabla, treba podići kombajn na visinu od 15 -20 cm, a i više kako bi se izbeglo da otvrdli delovi biljke uđu u silos, i podesiti seckanje na dužinu 1-1,5 cm.
Samo se na ovaj način i pri neprekidnom gaženju silomase mogu stvoriti anaerobni uslovi i sprečiti zagrevanje i kvarenje silaže.
Opravdana upotreba inokulanata
Činjenica je da se sa malo zrna u klipu kukuruza ne može dostići šećerni minimum kako bi fermentacija išla u smeru stvaranja mlečne kiseline, ali ipak ne savetujemo da se dodaje prekrupa. Bolje da proizvođač iskoristi zrno prošlogodišnjeg kukuruza za pripremu koncentrata.
U ovakvim uslovima se opravdava i upotreba inokulanata, aditiva bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu koja mora da preovladava u kvalitetnoj silaži.
U novije vreme postoje aplikatori koji se ugrađuju na silokombajn koji odmah tretiraju inokulant po iseckanoj masi.
Ukoliko nema mogućnosti za ovakav tretman silomase, može se ručno ravnomerno posipati inokulant po iseckanoj masi pri svakom novom punjenju silosa, vodeći računa da slojevi budu što tanji i ravnomerno poprskani rastvorenim inokulantom uz stalno mešanje.
Važno je dobro ugaziti silažu traktorom kako bi masa bila kompaktna i sav vazduh istisnut.
Gaženje obavljati neprekidno pri svakom unosu silomase.
Ukoliko proizvođači imaju kukuruz namenjen silaži na više njiva i sa različitom vlažnošću, onaj najvlažniji ostaviti za vrh silokamare kako bi se silomasa što bolje ugazila.
Idealno bi bilo u toku jednog dana , a najviše do tri dana zatvoriti silokamaru neoštećenim folijama.
