I pored poplava koji su uništile deo letine, Srbija će imati dovoljno hrane. Biće i za izvoz, ali manji nego prošle godine. Neće biti nestašice osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog poplava, a poljoprivrednici u ovom momentu pokazuju solidarnost i pomažu jedni drugima.
Hrane će biti dovoljno jer veći deo područja nije zahvaćen poplavama, posebno regioni na kojima se dominantno proizvode egzistencijalno najznačajniji poljoprivredno – prehrambeni proizvodi ili sirovine za njihovu proizvodnju. Većih gubitaka biće u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu i sve to će se odraziti na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Zato je sada veoma bitno da se zaustave dalje štete i da se pripremi dovoljno hrane za životinje. Pored toga neophodno je da sva pomoć koja stiže od domaćih firmi dobije tretman humanitarne, jer se tako neće plaćati PDV na pruženu pomoć. Uz to da bi se sačuvao stočni fond potrebno je da se veterinarski lekovi izjednače sa ostalim lekovima. Pomoć, prema onome što im je uništeno treba da dobiju svi, bez obzira da li su registrovana ili neregistrovana gazdinstva. Pored toga u funkciju bi trebalo da se stave i Robne rezerve.
Ovo je između ostalog zaključeno na vanrednoj sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, koju je vodio njen predsednik Rajko Latinović. Procene su da je oko 500 miliona evra direktna šteta od poplava, a indirektne posledice biće mnogo veće, a to se ogleda u gubitku mehanizacije, ekonomskih objekata, nemogućnosti organizovanja proizvodnje i u uništenim zasadima kojima treba više godina da se obnove. Tek posle izveštaja opštinskih komisija i nadležnih državnih organa imaćemo pravu sliku o stanju koje nas je zadesilo.
U Srbiji je poplavljeno 90.000 hektara obradivog zemljišta, od čega je na polovini površina moguće presejavanje ili nova setva, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević, pozivajući se na prve procene kojima raspolaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je rekao da će poljoprivredni proizvođači od nadležnih stručnih službi dobiti preporuke koje kulture mogu da seju odnosno sade, ukoliko analize pokažu da je to moguće. Knežević je u Privrednoj komori Srbije kazao da je do sada uzeto 454 uzorka zemljišta, dodajući da će sve troškove analiza preuzeti država i domaći i strani donatori. On je istakao da poljoprivrednici koji već ove godine mogu da uđu u novu setvu, odnosno žetvu, neće imati potpune gubitke. Knežević je naveo da je u poplavama najviše nastradalo zemljište na teritoriji Krupnja i Malog Zvornika.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić je naglasio da pravih podataka o štetama još nema, jer se trenutno dobijaju procene od lokalnih samourpava. Kako bi spasili poljoprivrednu sezonu, neophodno je presejati njive na kojima je to moguće do 15. juna ove godine. Sve štete će se direktno nadoknaditi registrovanim i neregistrovanim gazdinstvima, naglasio je Rajić. Tanja Simović iz Uprave za veterinu je naglasila da je bitno da se obavi dezinfekcija i da bude dovoljno lekova i vakcina za stoku. Prema mišljenju Milana Šojića iz Narodne banke Srbije, ovo je bila razarajuća šteta od elementarne nepogode. Po njegovim rečima procena Evropske unije je da će Srbija ove godine imati bruto društveni proizvod vrednosti oko 29,1 milijardu dolara. Na osnovu toga i šteta koje imamo, od EU možemo dobiti pomoć najviše od 174,64 miliona dolara. Da nam se ovo više ne bi događalo, on je istakao da je potrebno menjati dosadašnji odnos prema agraru i vodoprivredi. Mirjana Đorđević, sekretar Udruženja za poljoprivredu Regionalne privredne komore Valjevo, posebno je ukazala na štete na poljoprivrednom zemljištu, jer je na području ove oblasti trajno izgubljeno oko 600 hektara njiva, a mnogo njih je još devastirano. Ona je naglasila da su se u ovoj nesreći sami seljaci najbolje organizovali i solidarno ponašali jedni prema drugima.
Direktor poljoprivrednog dobra ,,Dragan Marković’’ u Obrenovcu, Dragan Milivojčević je rekao da je dobar deo stoke ovog kombinata spašen. Ali slede još veći problemi jer uskoro neće biti hrane za životinje. Po njegovim rečima zaliha ima za još tri meseca. Prema procenama Saveza pčelarskih organizacija Srbije u poplavama je nestalo ukupno 6.233 košnica pčela.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, Nenad Budimović je ukazao da nam je potrebno i dalje pravovremeno reagovanje kako bi se spasilo ono što je moguće, a to je, pre svega, stočni fond. Pored toga potrebno je gde god je to moguće presejati njive odgovarajućim kulturama, koje do jeseni mogu doneti novi rod. Po rečima Budimovića, izvoz tržnih viškova poljoprivredno – prehrambenih proizvoda neće uticati na snabdevanje domaćeg tržišta. Sa skupa su nadležnim organima upućene i preporuke privrednika, kako bi se preduzele adekvatne mere u narednom periodu.
Napisao: Branislav Gulan
Izvor: Privredna komora Srbije
