O skladištenju pšenice po kvalitetnim grupama se u našoj zemlji priča sve glasnije, ali akcija izostaje. Razvrstavanje zrna po kvalitetu je osnova za uspešnije trgovanje,
kako na domaćem tako i na stranim tržištima.
Naš problem je što je naša pšenica nepoznata na svetskom tržištu, za razliku od kukuruza i soje od kojih smo napravili brend. Kada se kaže kukuruz iz Srbije, podrazumeva se da je to kvalitetna roba.
„Kada kažemo kupcima da je roba srpska pšenica, oni nas pitaju šta to znači. Ne možemo da im odgovorimo, jer ni jedan lot u isporuci nije istog kvaliteta. Ta odstupanja zbog mešanja različitih grupa pšenice, od stočne do visokokvalitetne, predstavljaju ozbiljan problem“, kaže za Poljosferu direktor Udruženja „Žita Srbije“, Vukosav Saković.
Da bismo napravili ozbiljan pomak u proizvodnji pšenice i podizanju kvaliteta neophodno je da napravimo malu strategiju razvoja pšenice, koja bi počela sa utvrđivanjem listi sorata po kvalitetnim grupama, smatra Saković.
„Udruženje „Žita Srbije“ je ovu ideju pretočilo u predlog koji smo uputili resornom ministarstvu u prethodnom mandatu. Naša ideja je da donekle iskoristimo iskustvo Mađara i da sorte podelimo na poboljšivače, hlebne sorte i stočne pšenice. To nije ništa novo, a u Mađarskoj se ovakva podela primenjuje pet godina. Oni su razumeli da ne mogu ići „grlom u jagode“ i izbirljivom tržištu ponuditi bilo kakvu pšenicu. Mi se sada nalazimo tamo gde su se naši susedi nalazili pre te svoje strategije i našu pšenicu prodajemo 15 do 20 evra jeftinije nego oni, čak na istim tržištima. Uz malo truda i skoro ništa novčanih sredstava možemo preokrenuti situaciju u proizvodnji pšenice. Radi se o ozbiljnom projektu koji bi mogao da zaživi za dve do tri godine“, smatra Saković.
Razvrstavanje po kvalitetnim grupama koristilo bi proizvođačima pšenice, jer bi za svoju robu dobili više para, a i država bi kroz devizni priliv ostvarila svoj deo dobiti, kaže Saković.
Najveću štetu trpe proizvođači pšenice
„Klasiranje pšenice je potreba našeg tržišta. Bespredmetno je u 21. veku pričati o tome da naša prijemna mesta, naši skladištari nemaju tehničke mogućnosti da vrše klasifikaciju prijema. Pa, to se radi svuda u svetu. Ne smemo zaboraviti da imamo visokoprinosne sorte sa lošim pekarskim kvalitetom i kvalitetne pšenice koje daju manju količinu zrna. Kvalitetne pšenice, svakako, zaslužuju bolju cenu. Mi sve pšenice prodajemo kao „anonimnu masu“, a loše posledice toga snose poljoprivrednici“, smatra direktor Produktne berze Žarko Galetin.
