Prva agrotehnička mera redovnog obrađivanja zemljišta je ljuštenje strnjišta.
Njome praktično započinje jesenje obrađivanje oranice posle strnina. Zaoravanje strnjike ima veliki značaj u našim semiaridnim (polusušnim) uslovima i dobri domaćini su davno usvojili tu agrotehničku meru kao najvažniji posao posle žetve.
Loši domaćini ostavljaju strnjiku na kojoj slobodno rastu korovi i osipaju svoje seme, a voda kapilarnim putem ubrzano, na letnjoj žegi, isparava iz zemljišta. Naročito je velika šteta u gubitku dragocene vode, što se jasno vidi u smanjenju prinosa sledećeg useva. Navedeni podaci jasno pokazuju pad prinosa skoro svih useva ako se ljuštenje obavi mesec dana nakon žetve, a posebno ako se ova mera uopšte ne izvede.
Ljuštenjem strnjišta odmah posle žetve veliki deo korovskog semena se isprovocira na klijanje i nicanje, a zatim uništi oranjem, dok još nema novog useva na njivi.
Istraživanja ukazuju na veliki značaj ljuštenja strnjišta, a kasnije i jesenjeg oranja u borbi protiv višegodišnjih korova, kada se njihova populacija smanjuje i do 10 puta.
Ljuštenje – ugarenje je plića obrada zemljišta neposredno posle ubiranja ranih preduseva (obično strnih žita), u cilju stvaranja plitkog rastresitog sloja na površini.
U ratarskoj proizvodnji osnovno pravilo glasi da zemljište treba da je pod usevom ili da je obrađeno.
Osnovni zadaci ljuštenja oranice su: bolje primanje i čuvanje vlage; zaoravanje žetvenih ostataka; uništavanje poniklih korova, ometanje porasta višegodišnjih korova, provociranje semena korovskih i gajenih biljaka na klijanje i nicanje, koje se zatim uništavaju osnovnom obradom; stvaranje uslova za formiranje mrvičaste strukture i biološke zrelosti zemljišta u stanje ugarnosti; lakše i kvalitetnije izvođenje osnovne obrade, uz smanjenu potrošnju energije.
Ljuštenje oranice treba obaviti odmah posle žetve ili istovremeno sa žetvom, po mogućnosti istog dana. Ovo je veoma značajno zbog toga što u vreme žetve zemljište još sadrži izvesne količine vode, a to omogućava kvalitetno izvođenje ove mere. Posle žetve zemljište ostaje bez pokrivača, značajno se povećava isparavanje vode, oranica se isušuje, što otežava ili potpuno onemogućava ljuštenje. Potrošnja energije se povećava, a smanjuje učinak. Ako nema mogućnosti da se ovaj posao obavi odmah posle žetve i površinski sloj zemljišta isuši, tada je bolje sačekati kišu koja će pokvasiti sloj do dubine ljuštenja.
Određene probleme koji produžavaju vreme ljuštenja stvaraju žetveni ostaci (slama), odnosno njihovo sakupljanje i uklanjanje ili sitnjenje i ravnomerno rasturanje. U bolje opremljenim gazdinstvima, uz dobru organizaciju rada, slama može da se sakupi i ukloni za jedan do dva dana. Posle toga ljuštenje može uspešno da se obavi, jer je u zemljištu ostalo još dovoljno vlage.
Ako kombajn ostavlja slamu u trakama, pre ljuštenja treba je usitniti tarupom ili sitnilicom i ravnomerno rasturiti po površini zemljišta. Najbolje je rešenje kada je kombajn opremljen sečkom, pa istovremeno sa žetvom sitni slamu i raspoređuje je u širinu rada hedera. U tom slučaju ljuštenje može da se obavi istovremeno sa žetvom.
Dubina ljuštenja strnjišta zavisi od tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. Ljuštenje se obavlja dublje u suvljim uslovima na lošijim zemljištima i s više žetvenih ostataka.
U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja kreće se između 10 i 15 centimetara.
Vlažnost zemljišta je veća tamo gde je obavljeno ljuštenje. Vlažnost ljuštenog zemljišta povećava se zbog narušavanja kapilariteta, a time se sprečava isparavanje. Osim toga, posle ljuštenja zemljište može bolje da upija vodu od padavina tokom leta.
Umesto ljuštenja oranice posle žetve, može da se ore na punu dubinu (15-25 cm). U tom slučaju prethodno treba rasturiti mineralno đubrivo ili stajnjak, ako je to bilo planirano za naredni usev. Posle oranja brazdu treba zatvoriti kako bi se zemljište poravnalo i smanjilo isparavanje. To se postiže upotrebom valjka ili drljače u agregatu s plugom. Pri letnjem oranju, ako je izvedeno u povoljnom stanju vlažnosti, usled intenzivne mikrobiološke aktivnosti zemljište se obogaćuje hranivima, posebno nitratima. Ovakva obrada preporučuje se i pri ponovljenoj setvi strnih žita, jer se žetveni ostaci zaoravaju na veću dubinu, što umanjuje zarazu od fuzarijuma u narednoj godini.
Prof. dr Dragiša Milošev
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
NE SPALJIVATI SLAMU
Spaljivanje slame i drugih biljnih ostataka predstavlja najbezumniji akt koji poljoprivrednik može da učini svojoj zemlji. Neopravdan je s agronomskog stanovišta i nanosi velike štete s dugotrajnim posledicama. Gube se značajne količine organske materije i sav azot, a ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Osim toga, zagađuje se i atmosfera, unuštavaju i neki korisni članovi zemljišnog živog sveta, remeti biološka ravnoteža i time destabilizuje agroekosistem. Primenom ovog neopravdanog postupka može da izbije požar s nesagledivim posledicama. Spaljivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno.
Izvor: Poljoprivrednik
