Suzbijanje korova na strništu obaviti kada korovi imaju razvijenu lisnu masu

strniste

Suzbijanje korova posle žetve, na strništu, je mera kojom se smanjuje zakorovljenost na parceli i omogućavaju povoljniji proizvodni uslovi za naredni usev.

Nakon žetve i sakupljanja žetvenih ostataka potrebno je sačekati 15-20 dana kako bi  korovi nikli u što većem broju.

Ljuštenjem strništa ili tanjiranjem odmah nakon žetve, uništavaju se ponikli korovi i provocira se nicanje prisutnih rizomskih korova u što većem broju.

Poželjno je da u narednom peroiodu bude padavina koje pospešuju nicanje i razvoj korova.

Prskanje strništa herbicidom treba obaviti kada su korovi dovoljno razvili lisnu masu, u fazi intenzivnog porasta, nekim od preparata na bazi glifosata. Količina primene preparata zavisi od vrste korova koji dominiraju na parceli (3 -10 l/ha ).

Za jednogodišnje korove kao što su ambrozija, lipica, pepeljuga dovoljno je 3–4 l/ha.

Višegodišnji korovi se suzbijaju nešto većim dozama preparata. Tako je za suzbijanje divljeg siraka potrebno 4–5 l/ha, za palamidu, maslačak 5-6 l/ha, a za suzbijanje zubače, poponca 6–8 l/ha. Potrebna količina  vode je 200–400 l/ha.

Herbicidi sa aktivnom materijom glifosat deluju preko zelenih biljnih delova. Ne ostavljaju ostatke u zemljištu, pa nisu smetnja za naredni usev. Transportuju se do korena i rizoma, pa tretiranu površinu ne treba obrađivati 20-tak dana od primene preparata, kako bi se omogućilo sušenje i nadzemnog i podzemnog dela biljke.

Tretman bi trebalo obaviti u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. Tada je temperatura vazduha u opadanju, a korovske biljke otvaraju stome i bolje usvajaju preparat. Tretirati po mirnom vremenu, bez vetra, kako ne bi došlo do zanošenja preparata na susedne useve, jer neselektivni herbicidi uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.

Spaljivanje žetvenih ostataka nikako ne treba obavljati. Ono je zakonom zabranjeno i nanosi štete sa dugotrajnim posledicama. Dolazi do gubitka značajnih količina organske materije, gubitka azota, smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu, uništavaju korisni mikroorganizmi u zemljištu, zagađuje atmosfera, a postoji i opasnost od izbijanja požara.

Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za njenu ishranu.

Pripremila: Bojana Karapandžić, dipl. ing. Poljoprivrede

psss.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede