Poslednjih godina došlo je do inteziviranja proizvodnje lana,
iako je proizvodnja lana teža od proizvodnje strnih žita.
Lan ne podnosi gajenje u monokulturi jer dolazi do pojave štetočina i bolesti. Na istu se površinu može sejati svakih 6-7 godina. Odgovara mu svaki pedusev koji se rano skida i tako omogućava kvalitetnu obradu zemljišta. Najpovoljniji predusevi lanu su strna žita.
Osnovna i predsetvena obrada zemljišta obavljaju se po sistemu obrade za jare kulture. Za prinos semena od 2,5 t/ha lana, treba 125 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 136 kg/ha K2O.
Za setvu treba odabrati sorte lana otporne na bolesti, čisto i zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti.
Setvu treba započeti kada je zemljište umereno toplo i kad nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Optimalni rok za setvu lana je između 15. marta i 15. aprila. Kako bi u žetvi ostvarili optimalan sklop 600-650 biljaka po metru kvadratnom, treba zasejati 750-800 semenki po metru kvadratnom. Računa se da od posejanih semenki ostane do žetve, oko 75-80 %. U ređem se sklopu stabljika bolje grana, ali je lan slabo konkurentan korovima.
Količina semena za setvu iznosi 55-70 kg/ha, zavisno o krupnoći i upotrebnoj vrednosti semena. Lan se može sejati žitnom sejalicom ili sejalicom za sitnosemene kulture. Razmak između redova trebao bi biti 15-30 cm. Dubina setve na težim zemljištima iznosi 1-2 cm, a na lakšim 2-3 cm.
Pri kombajniranju je vrlo važno podesiti kombajn da ne dođe do pucanja semena. Nakon kombajniranja seme treba očistiti od primesa i dosušiti. U našim ekološkim uslovima prinos semena uljanog lana najčešće iznosi 1,5-2,0 t/ha, maksimalno do 2,5 t/ha.
Korovi koji često predstavljaju problem u usevu lana, mogu se uspešno suzbijati primenom herbicida. Rano uklanjanje korova je važno kako bi eliminisali konkurenciju samom usevu. Međutim, mnogi širokolisni korovi čine ozbiljne probleme u usevu jer nemamo odgovarajući herbicid koji bismo primenili odmah nakon setve, nego tek u vegetaciji kod visine lana od 5-10 cm.
Najčešća štetočina lana kod nas je buvač, koji u kratkom vremenu može naneti velike štete mladom usevu. Buvač se pojavljuje čim izbiju mlade biljčice lana i u uslovima toplog i mirnog vremena njegova aktivnost dolazi do punog izražaja. Za suzbijanje ove štetočine treba koristiti dozvoljene insekticide.
Žetva lana vrši se žitnim kombajnom u tzv. punoj zrelosti, kada je seme potpuno zrelo i stabljika sa tobolcima poprimi smeđu boju. Puna zrelost nastupa kad se vlaga semena snizi ispod 14 %.
Lan u ishrani ljudi
Uljani lan se ubraja u najstarije gajene biljke i gaji se za dobijanje semena iz koga se dobija laneno ulje. Lan je izvesno već dugo godina biljna vrsta koja se koristi u ishrani ljudi.
Zbog sadržaja biljnog lepka seme potopljeno u vodi obavija se sluzavim slojem koji deluje kao blag prirodni laksativ, a može se koristiti u lečenju upala sluzokože usta, želuca i creva. Osim toga laneno seme poboljšava crevnu peristaltiku, a sme se davati čak i trudnicama. Pored linolenske kiseline sadrži i grupu jedinjenja lignana koji su se pokazali i kao antikancerogena jedinjenja. Omega-3 masne kiseline, koje sadrži laneno ulje, podstiču pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, smanjuju rizik od srčanih bolesti snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi, čisti krvne sudove od masnih naslaga regulišu nivo šećera u krvi.
Pored toga značajan je sadržaj u semenu lana vitamina (E, C, B1, B2, B6, Niacina, Pantotenske kiseline, Biotina…) i minerala.
Za ljudsku ishranu mogu se koristiti cele semenke lana koje se stavljaju u mešavine za pekarske proizvode. U lekovite svrhe preporučuje se da se laneno seme koristi najbolje samleveno a može i da se prepeče i pospe preko salate od svežeg povrća, jogurta ili peciva.
Pripremila: Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž.
psss.rs
