Kukuruz šećerac se koristi za ljudsku ishranu u mlečnoj fazi razvoja, kada je zrno nežno, sočno i slatko.
Potrošnja šećerca se iz godine u godinu povećava u većini zemalja širom sveta.
Kukuruz šećerac dobro uspeva na prirodno plodnim, strukturnim, humusnim i dubokim zemljištima koja su dobro obezbeđena vlagom. Optimalna pH reakcija je blago kisela do neutralna. Na istoj parceli može da se gaji svake druge godine. U baštama koje se redovno đubre stajnjakom, podnosi i monokulturu. Monokultura treba da se izbegava zbog širenja bolesti i štetočina.
Dobri i kvalitetni prinosi kukuruza šećerca postižu se u uslovima optimalne vlažnosti zemljišta. Zbog toga on se obavezno gaji u uslovima navodnjavanja. To naročito važi za postrne ili kasnije rokove setve, kada je navodnjavanje potrebno posle setve, kako bi se obezbedilo brzo i ravnomerno nicanje. Kasnije, navodnjavanje svakih 15 do 20 dana, kako bi se dobili rentabilni prinosi.
U uslovima bez navodnjavanja dobre prinose daje samo rani hibridi iz redovne proletnje setve. Njihov vegetacioni period traje kratko, te u kritičnim fazama razvoja, cvetanju i nalivanju zrna, početkom jula, u zemljištu se još uvek nalazi dovoljno vlage koja se akumulira tokom zime i ranog proleća. Kukuruz kao biljka toplog predel ima izražene zahteve prema toploti. Minimalna temperature zemljišta za nicanje je 10 stepeni, a optimalna 29 stepeni. Ako su zemljište i vazduh dovoljno vlažni, rast se ne zaustavlja ni na 40 stepeni.
Temperature, udružene sa svetlošću, najviše utiču na brzinu rasta i prelaska iz jedne faze razvoja u drugu. Tako kod jednog istog hibrida, iz redovne, aprilske setve, od svilanja do tehnološke zrelosti prođe prosečno 23-24 dana, a iz postrne junske, svega 16 do 18 dana. U postrnim rokovima suma toploptnih jedinica potrebnih za razvoj od nicanja do berbe postiže se za 15 do 20 dana kraći period.
U našim uslovima postoje dovoljne količine sunčeve svetlosti za optimalni razvoj šećerca, bilo iz redovne ili postrne setve. Kukuruz šećerac se gaji slično kao merkantilni.
Zemljište se đubri stajnjakom, 20-40 t/ha, u jesen, pre dubokog oranja, kada se unosi i NPK 10:30:20, 400-500 kg/ha. Prihranjuje se 1-2 puta, sa 150-200 kg KAN-a ili UREE. Prvo prihranjvanje izvodi se kada biljke odrastu 10-15 cm u visinu, a drugo kada dostignu pola metra. Đubriva se unose malo dalje od korenovog vrata, najbolje da se rasture po celoj međurednoj površini i onda pomešaju sa površinskim slojem okopavanjem ili kultiviranjem. Posle prihranjivanja treba da padne kiša, ili da se obavi navodnjavanje, kako bi se đubrivo rastvorilo i došlo u zonu korenovog sistema.
Setva šećerca
Setva se obavlja od polovine aprila pa do 20. juna (postrno). Sukcesivne setve treba da omoguće što duži period berbe svežih klipova. Obavljaju se svakih 15 dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledeći se seje. Po hektaru se troši 12-20 kg semena, što zavisi od krupnoće semena i željene gustine useva. U jednom gramu ima 3 do 7 zrna. Seme čuva klijavost 5-6 godina. Seje se u redove, najčešće 70×25 cm. Rani hibridi se seju gušće, a kasni ređe.
U malim baštama obavezno se seje u nekoliko redova, kako bi se obezbedila dobra oplodnja i ispunjnost klipova zrnom. Naime, kukuruz se oprašuje vetrom, tako da, ako se gaji u jednom redu, vetar odnosi prah daleko od biljaka i klipovi ostaju šturi. Dubina setve varira od 4-6 cm. Na peskovitim zemljištima je veća nego na teškim glinovitim.
U našim klimatskim uslovima, kombinacijom sorti ili hibrida, rokovima setve, izborom parcele, đubrenjem i navodnjvanjem, moguće je ostvariti kampanju berbe i prerade šećerca dugu dva meseca, od početka avgusta do kraja septembra.
Đubrenje i zaštita
Đubrenje većim količinama azota usporava i omogućuje kasnije zrenje. Obrnuto, đubrenje većim količinama fosfora i kalijuma, a manjim azotom, obezbeđuje se ranije zrenje. Navodnjavanje je osnovni preduslov za uspeh u kasnijim rokovima i ono je često ograničavajući faktor u obezbeđenju što duže kampanje kukuruza šečerca. Postrna setva ne sme da se obavlja ako nisu obezbeđeni uslovi navodnjavanja.
Zaštita kukuruza šećerca je veoma ograničena što se tiče registrovanih preparata, zbog osetljivosti kukuruza šećerca, kao i zbog dužine karence pojedinih preparata.
Autor: Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž.
psss.rs
