Kukuruz je čest predusev za pšenicu. Može se reći da je to dobar predusev (samo ako su u pitanju raniji hibridi, da bismo ostvarili setvu u optimalnom roku).
Kod kukuruza osnovni problem predstavlja
ogromna masa žetvenih ostataka za zaoravanje. Iluzorno je očekivati da se tolika masa može kvalitetno umešati u zemlju višekratnim tanjiranjem kao osnovnom obradom za setvu pšenice.
Poljoprivredni proizvođači često prilaze masovnom paljenju kukuruzovine što je najgore moguće rešenje. Naravno ako se ne unose NPK đubriva u jesen postiže se bolji efekat posle paljenja. Međutim to su kratkotrajni efekti i doprinose trajnom i brzom osiromašenju zemljišta.
Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da kukuruzovinu istarupiraju i zaoru svu količinu NPK ili NP đubriva kao i polovinu azotnih đubriva. Ostatak azota uneti u prihrani. Ako se pred setvu pšenice zaoravanjem kukuruzovine ne unose povećane količine N đubriva, može doći do azotne depresije koja se negativno odražava na početni razvoj pšenice, a odražava se i na prinos. To se dešava, jer mikroorganizmi za razgradnju kukuruzovine više troše N nego što ga ima u kukuruzovini, uzimaju ga iz zemljišta, pri čemu manje ostaje na raspolaganju pšenici. To se kasnije ne može nadoknaditi.
Autor: Mr Anka Kačarević
www.psss.rs
