Prinos kukuruza kao i njegove potrebe za azotom variraju kako između
proizvodnih parcela tako i unutar samih parcela, a poljoprivredni proizvođači u mnogim slučajevima primenjuju iste doze azotnog đubriva na celom polju, kao i istu dozu azota za jednu poljoprivrednu kulturu gajenu na različitim lokacijama i parcelama.
Potrebno je poznavati količinu pristupačnog azota u zemljištu pre određivanja potrebnih količina đubriva za neku kulturu, kao i potrebe pojedinih kultura u azotu.
Snabdevenost biljaka azotom bitna je tokom formiranja vegetativne mase, ali i u periodu razvoja generativnih organa, pa sve do kraja sazrevanja semena.
Pri nedostatku azota rast biljaka kukuruza se zaustavlja, one dobijaju svetlo ili žutozelenu boju, zaustavlja se obrazovanje hlorofila, smanjuje se intenzitet fotosinteze i metabolizma belančevina. Spoljašnje pojave nedostatka azota u periodu intenzivnog rasta izračunavaju se pre svega u žućenju vrhova listova, zatim se žutilo rasprostire na glavni nerv. Kroz nekoliko dana žute ivice liske, list izumire dobijajući mrku boju. Žućenje počinje od donjih listova i postepeno se rasprostire na više spratove, dok vršni listovi ostaju zeleni. Žućenje počinje s vrha kao najstarijeg dela lista. Nedostatak azota se javlja pri gajenju kukuruza na siromašnim zemljištima, posle loših preduseva, pri unošenju malih količina azotnih đubriva i u slučaju preterane vlažnosti ili preterane zbijenosti zemljišta.
Suvišak azota ima takođe nepovoljan uticaj na produktivnost biljaka. Za razliku od nedostatka suvišak azota se teže zapaža – listovi su tamno zeleni, širi, duži i sočniji, biljke su podložne poleganju, koren je kraći i deblji pa je otpornost biljaka prema suši manja. Neracionalna potrošnja vode, putem transpiracije. Zasenjivanje prizemnog dela stable te njegovo izduživanje. Velika osetljivost biljaka na stresne uslove.
Primena optimalnih doza azotnih đubriva u proizvodnji kukuruza smanjuje akumulaciju nitrata u zemljišnom profilu i njegovo potencijalno ispiranje do podzemnih voda. Razlika između primenjenih i ekonomski isplativih doza azota predstavlja značajan pokazatelj koncentracije nitrata u zemljištu posle žetve.
S obzirom da u ishrani kukuruza azot ima najveći značaj, zbog njegovog uticaja na prinos, moramu se posvetiti posebna pažnja, jer se optimalne količine azota (Y) kreću u uskim granicama.
Y = a – ((b+c)-d)
a = potrebna količina azota za formiranje planiranog prinos
b = mineralni azot u sloju zemljišt od 0-120 cm (određuje se N-min metodom),
c = mineralizujuća sposobnost zemljišta
d = količina azota koja ostaje posle ubiranja useva
- na plodnim zemljištima iznosi 25-30 kg/ha
- na plitkim I manje plodnim zemljištima 15-20 kg/ha
Količina azota koja se može mineralizovati
| Donji teren | Gornji teren (Telečka) | |
| Duboka i plodna zemljišta | 100 | 70 |
| Srednje plodna i srednje duboka zemljišta | 80 | 50-60 |
| Plitka i slabo plodna zemljišta | 60-70 | 40-50 |
Važno je analizom utvrditi količinu mineralnog azota koje biljke mogu odmah i lako usvojiti, utvrditi količinu azota koja će se tokom vegetacije osloboditi iz lakoraspoloživih organskih rezervi tla pod uticajem mikrobiološke aktivnosti i količina azota koja ostaje posle ubiranja useva.
Zato pravilnu ishranu azotom možemo obaviti samo na osnovu analize zemljišta i utvrđivanja sadržaja nitratnog azota u profilu zemljišta od 0 do 120 cm po slojevima debljine od 30 cm.
Uzorci zemljšta za N-min metodu se uzimaju krajem marta ili početkom aprila. Na osnovu rezultata ove analize jednostavno se može izračunati optimalna količina azota za ishranu kukuruza.
Najsigurniju, najtačniju i najracionalniju količinu azota za ishranu kukuruza odredićemo ako obavimo analizu zemljišta ( N-min metodu).
Pripremio: Dragan Kljajić
PSS Bačka Topola
PREPORUČUJEMO VAM DA PROČITATE I Tehnologiju proizvodnje kukuruza prilagoditi svakoj njivi i odabranom hibridu
