Kolike temperature mogu da izdrže ratarski usevi? – Sredinom jula je u Vojvodini i drugim delovima Srbije nastupio period velikih vrućina koji će trajati sve do kraja
22. jul 2015. (okolina Zrenjanina)
meseca. Maksimalne temperature vazduha dostigle su 34-38 stepeni Celzijusa, a prognozira se i 40 stepeni. Ratari se sa zebnjom pitaju da li će, posle duge suše, usevi moći da izdrže ovako visoke temperature vazduha i zemljišta jer su one znatno veće od optimalnih temperatura koje zahtevaju kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa u fazi u kojoj se sada nalaze.
Na većini parcela srednjeg Banata šećerna repa se nalazi u fazi intenzivnog debljanja korena, a ostali usevi u fazi formiranja i nalivanja zrna. Za sve navedene useve, optimalna temperatura za rast i razvoj u ovoj fazi kreće se između 20 i 25 stepeni. To znači da će neminovno doći do opadanja prinosa svih useva zbog usporavanja ili prekidanja najvažnijih fizioloških procesa. Na temperaturi iznad 32 stepena prekida se rast soje i dolazi do opadanja cvetova i mahuna. Na temperaturi iznad 40 stepeni prestaje rast suncokreta i šećerne repe, a iznad 45 stepeni rast kukuruza. Kada maksimalne dnevne temperature vazduha pređu 45 stepeni, prestaje fotosinteza zbog raspadanja pigmenta hlorofila, a kada temperature pređu 50 stepeni, dolazi do uginuća skoro svih useva zbog prestanka disanja.
Kasnije zasejani usevi kukuruza, suncokreta i soje, koji se nalaze u fazi cvetanja i oplodnje, pretrpeće mnogo veću štetu zbog veće osetljivosti ove faze na visoke temperature. Razlog je velika osetljivost polena na visoke temperature. Već na temperaturi iznad 30-35 stepeni polen brzo gubi klijavost, pa nije sposoban da obavi oplodnju ženskih cvetova. Posledica je pojava praznog semena suncokreta, „krezubih“ klipova kukuruza i opadanje cvetova soje.
Visoke temperature, osim direktnog, imaju i indirektno štetno dejstvo na useve. Sa porastom temperature se jako povećava gubitak vode sa površine zemljišta i useva. Pri ovako visokim temperaturama dnevno ispari 6-7 litara vode sa površine od jednog kvadratnog metra zemljišta i useva. Ako se nastavi suša, usevi će početi da odbacuju donje listove. Kod soje će doći do opadanja cvetova i mladih mahuna, a kod kukuruza će doći do prestanka rasta drugog i trećeg klipa. Ako se vremenski uslovi kasnije poprave, kukuruz, suncokret i soja ne mogu stvarati nove listove, dok je kod šećerne repe to moguće. Pojava novih listova, nakon sušenja starih, kod repe se naziva retrovegetacija. Ova pojava omogućava šećernoj repi da iskoristi padavine u avgustu i septembru za debljanje korena i nagomilavanje šećera u korenu.
Trenutno stanje useva u srednjem Banatu se može označiti kao dobro. Na većini useva još nema jačeg sušenja listova što je posledica velike rezerve lakopristupačne vode u zemljištu koja potiče od zimskih i prolećnih padavina. U toku zime je palo oko 300 litara vode po kvadratnom metru što je za 60 litara više od proseka. Ova voda od zimskih padavina se akumulirala u dubljim slojevima zemljišta i sada predstavlja dragocenu rezervu za biljke. U godinama sa dovoljnom količinom prolećnih i letnjih padavina, usevi najveći deo vode usvajaju iz površinskog sloja zemljišta, a u uslovima suše, koren najveći deo vode usvoji iz dubljih slojeva zemljišta. U normalnim uslovima, 70-80 % od ukupno usvojene vode potiče iz sloja 0-60 cm, a 20-30% iz dubljih slojeva. U sušnim uslovima je obratno. Sušenje donjih listova i loše stanje useva ovog časa je primetno jedino na kasno zasejanim usevima koji imaju plići korenov sistem, na kukuruzu čiji je koren oštetila kukuruzna zlatica i na usevima koji su zasejani na peskovitim zemljištima.
Temperatura deluje na useve u kompleksu sa ostalim faktorima spoljne sredine pa će negativno dejstvo tropskih vrućina zavisiti od vlažnosti zemljišta, relativne vlažnosti vazduha, svojstava zemljišta i primenjene agrotehnike. Zbog toga će između parcela postojati velike razlike u stanju useva i ostvarenim prinosima.
Ove godine će do velikog izražaja doći kvalitet agrotehničkih mera. U prvom redu se to odnosi na osnovnu obradu i đubrenje. Plitka, kasna i nekvalitetna osnovna obrada kao i nizak sadržaj fosfora i kalijuma u zemljištu, koji može biti posledica siromaštva zemljišta ili neodgovarajućeg đubrenja, negativno će se odraziti na prinos i kvalitet ratarskih useva.
Mr Ilija Bjelić
PSS Zrenjanin
