Vredni ratari su završili ili priveli kraju jedan od najvažnijih poslova ove godine, a to je duboka jesenja obrada zemljišta. Svi proizvođači koji su obavili
duboku jesenju obradu treba da znaju šta su korisno uradili, a oni koji to još uvek nisu obavili da se podsete o značaju osnovne obrade zemljišta u jesen.
Najvažniji zadatak jesenje obrade jeste dovođenje zemljišta u takvo stanje da može da primi i sačuva zimske padavine. Takođe, značajan cilj jesenjeg oranja jeste da olakša predsetvenu pripremu za setvu jarih useva.
Kvalitet oranja u najvećoj meri zavisi od zbijenosti i stanja vlažnosti zemljišta. Stanje vlažnosti pri kojoj se zemljište najlakše i najkvalitetnije obrađuje naziva se fizička zrelost za obradu. Zemljište je fizički zrelo kada je 50-60% ukupne zapremine pora ispunjeno vodom. To ne važi za ekstremno teška, slatinasta zemljišta, jer se kod njih plastica neće raspadati ni pod dejstvom zimskih mrazeva.
Peskovita zemljišta se lako obrađuju i kada su vlažna. Obrada je skoro uvek moguća i kvalitet oranja praktično ne zavisi od vlažnosti. Ostala zemljišta se dobro obrađuju samo pri umerenoj, odnosno, optimalnoj vlažnosti.
Glinuše, alkalna i slana zemljišta imaju uzak interval kada su pogodna za oranje. Njihova obrada je veoma specifična, jer ako se obrađuju dok su vlažna, kvari im se struktura, dolazi do sabijanja i pogoršanja fizičkog stanja.
Obrada je agrotehnička mera koja utiče skoro na sve osobine zemljišta. Nije jednostavno definisati razloge, ciljeve i zadatke obrade za razliku od đubrenja i zaštite useva gde su ti ciljevi veoma jasni. Najčešće isticani razlozi i ciljevi obrade su sledeći:
1. Stvaranje sitnomrvičaste strukture i dovođenje zemljišta u stanje biološke zrelosti – smatra se najoptimalnijim za rast i razvoj biljaka.
2. Bolje prodiranje korena u zemljište – obrađeno zemljište je rastresitije i ima manji mehanički otpor u poređenju sa neobrađenom oranicom. U takvom zemljištu koren se bolje razvija i lakše prodire u dublje slojeve što omogućava biljci usvajanje više hraniva i vode iz dubljih slojeva zemljišta.
3. Brže upijanje vode u zemljište – na obrađenom zemljištu voda lakše prodire u dublje slojeve, prokvašava dublje slojeve i tako se stvara zaliha vode za sušne periode.
4. Aeracija zemljišta – obrada povećava ukupnu zapreminu pora, posebno makropora, što omogućava pojačanu razmenu gasova između zemljišnog i atmosferskog vazduha.
5. Uništavanje korova – dubokom obradom seme korova se unosi u dublje slojeve, gde nema uslova za klijanje i nicanje. Plitka obrada provocira nicanje korova u površinskom sloju koji se zatim uništavaju hemijskim ili mehaničkim merama.
6. Suzbijanje biljnih bolesti i štetočina – veliki broj uzročnika biljnih bolesti i insekata žive u biljkama ili prezimljavaju u biljnim ostacima. Unošenjem biljaka i biljnih ostataka u zemljište prekida se životni ciklus ovih organizama, što dovodi do njihovog uginuća.
7. Unošenje organskih i mineralnih đubriva – obradom, prevrtanjem plastice zaoravaju se organska i mineralna đubriva. Zaoravanjem organske materije stimuliše se njeno razlaganje, mineralizacija i proces humifikacije.
U najčešće primenjivane načine obrade spada oranje. Od svih mera obrade oranje traži najviše energije, vremena i rada, zato je i najskupnje. Od kvaliteta oranja zavisi kasnije i kvalitet predsetvene pripreme, setve i na kraju žetve.
Autor: Zorica Rajačić
PSS Zrenjanin
