Ječam (Hordeum sativum) je jednogodišnja biljka iz porodice trava (Graminae). Može se koristiti i kao hrana za stoku.
Stočari koji, u ovoj nepovoljnoj godini za proizvodnju biljaka koje se koriste za stočnu hranu, nisu uspeli da obezbede dovoljno hrane za životinje, mogu da poseju ječam.
Ječam se uglavnom koristi kao stočna hrana jer poseduje visoku hranidbenu vrednost.
O uslovim uspevanja i agrotehnici saznajemo više od Snežane Stojković Jevtić dipl. inženjera poljoprivrede.
Kada su u pitanju uslovi uspevanja ječma moglo bi se reći da ječam nema izražene zahteve prema toploti.
Klija na temperaturi od 1 do 2 stepena Celzijusa. Mlade biljke mogu izdržati slabe mrazeve od -4 do -5 stepeni, a posle kaljenja i mrezeve od -10 do -12 stepeni Celzijusa. Ječam je manje otporan prema mrazu u odnosu na pšenicu. Dobro podnosi više temperature (38 do 40 stepeni).
U odnosu na ostala strna žita ječam pokazuje najveću otpornost prema suši. Veće potrebe prema vlazi ima u prvim fazama razvoja korena, na kraju svetlosnog stadijuma, a naročito u fazi nalivanja zrna.
Ječam se gaji na različitim zemljištima, a na peskovitim i jače kiselim zemljištima, slabije uspeva. Za postizanje dobrih rezultata najbolja su plodna i strukturna zemljišta, kao što su srednje teška ilovasta zemljišta. Najviše mu odgovaraju neutralna do slabo alkalna zemljišta.
Agrotehnika ječma
Ječam treba gajiti u plodoredu i kad god je moguće izbegavati monokulturu.
Dobri predusevi za ječam su okopavine: kukuruz, suncokret, šećerna repa. Ječam je dobar predusev za okopavine.
Obrada zemljišta se sastoji od osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta. Vreme osnovne obrade zavisi od vremena uklanjanja preduseva. Ječam zahteva što rastresitije zemljište, tako da se predsetvenoj pripremi posvećuje posebna pažnja.
Đubrenje je manje intenzivno nego kod pšenice. Orijentacione norme za đubrenje su 60 do 100 kg N, 50-75 kg/ha P2O5,80-140 kg/ha K2O. Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva treba da se upotrebi pre osnovne obrade zemljišta, dok se azotna đubriva koriste za prihranjivanje. Kod ozimog ječma do setve se upotrebi 50 do 60 % azota, a ostali deo za prihranjivanje rano u proleće.
Ozimi ječam se seje krajem septembra i prvih dana oktobra, jer je osetljiv na niske temperature. Dubina setve kreće se od 3 do 5 cm, a količina semena je od 150 do 180 kg/ha (za ozimi ječam koristi se 10 do 20 kg/ha semena više nego za jari).
Od mera treba primeniti valjanje ukoliko je setva obavljena na suvom zemljištu.
Obavezna mera je prihranjivanje i zaštita od korova.
Zaštita od bolesti i štetočina obavlja se po potrebi. uz saradnju sa zaštitarima bilja.
