Industrijska konoplja je bez sumnje globalno gledano ovog trenutka najinteresantnija kultura u svetu.
To je pre svega zbog njene široke upotrebe (koristi se cela biljka), neograničenog tržišta koje je pod snažnim uticajem trenda zdrave ishrane i trenda povratka prirodnim sirovinama i proizvodnje koja je u mnogim delovima sveta bila zabranjena dug period te su površine nedovoljne da zadovolje potrebe tržišta.
U Srbiji do pre tri godine, konoplja se gajila na zanemarljivim površinama usled nedostatka tržišta. Kako se na tržištu javila potreba za ovim proizvodima površine su krenule rapidno da se povećavaju. Tako da smo 2015. godine imali oko 65 ha, 2016. godine oko 170 ha, a 2017. oko 350 ha, potvrdio je rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju Instituta za ratarstvo i povratarstvo Novi Sad dr Vladimir Sikora. Interesovanje proizvođača je povećano.
Konoplja se za sada gaji pretežno u Vojvodini ali je primetno i interesovanje proizvođača iz drugih regiona.
U Srbiji za sada nema kapaciteta za preradu konopljine stabljike već se ona najvećim delom gaji zbog zrna a primetno je da se prošle godine na jednom delu površina gajila zbog cveta i lista (herbe). Za stablo za sada postoji tržište jedino u inostranstvu, kaže Sikora.
O đubrenju konoplje – dr Vladimir Sikora, Institut za ratarstvo i povratarstvo Novi Sad
Azot
Zbog svoje vitalne uloge pri rastu biljaka azot je najznačajnije hranjivo za konoplju.
Na samom početku rasta konoplja zahteva velike količine azota. Žućkasto sivkasta boja prvih pravih listova indicira nedostatak azota. Za konoplju je tipično da razvija mnogo listova tokom prve polovine perioda intenzivnog rasta, dok za to vreme stablo ostaje relativno malo.
Ukoliko se očekuju visoki prinosi stabla odgovarajuće količine pristupačnog azota moraju biti obezbeđene tokom celog vegetacionog perioda. Isuviše visoke doze čistog azota preko 100 kg/ha mogu negativno uticati na ukupan prinos stabla i zrna.
Azotna đubriva obogaćena fosforom i kalijumom imaju pozitivan efekat na prinos konoplje za vlakno.
Sa druge strane višak azota je nepovoljan za biljke pre svega za kvalitet vlakna.
Pri određivanju količina azotnih đubriva je neophodno uzimati u obzir uticaj preduseva. Ukoliko predusev proizvede značajnije količine biljnih ostataka i korena količine azota u đubrivu treba redukovati.
Tipične količine azotnih đubriva za konoplju za vlakno su 8-10 kg azota po jednoj toni suve materije, odnosno 80-100 kg/ha.U praksi se polovina doze aplikuje u jesen pred zimsko oranje a druga polovina u proleće pre setve.
Prihranjivanje azotom ne daje razliku u poređenju sa pretsetvenim đubrenjem, kasnije unošenje azota u prihranjivanju a naročito većih količina negativno utiče na prinos i kvalitet.
Fosfor
Zbog povećanja prinosa stabla i razvoja vlakna, konoplja zahteva konstantno obezbeđenje fosforom od momenta klijanja pa sve do žetve.
Fosfor ne igra kritičnu ulogu u pogledu ukupnog prinosa, već je značajan pri formiranju ćelija vlakana u njihovoj elastičnosti i jačini. Potrebe za fosforom narastaju sve do faze cvetanja. Pored toga biljkama treba fosfor i radi efektivnijeg primanja azota.
Osnovna karakteristika fosfora je da se brzo absorbuje u zemljištu.
S obzirom na to fosfor treba aplikovati direktno u vrstu zemljišta u kojoj će biti manjveća masa korenova biljaka. To znači da ga treba zaorati tokom zimskog oranja.
Preporučena količina fosfora u prosečnim uslovima je 30 kg/ha.
Kalijum
Potrebe konoplje za kalijumom su značajne.
Od nicanja do žetve potrebe za kalijumom kontinualno narastaju i najveće su tokom razvoja vlakna u junu i julu. Kvalitet vlakna je pod uticajem kalijuma više nego fosfora.
Vreme i mesto aplikovanja kalijuma je identično kao i kod fosfornih đubriva.
Pošto je migracija kalijuma u zemljištu minimalna ispiranje po pravilu ne predstavlja problem.
Preporučene količine su 100 kg/ha pre svega kalijum sulfata a ne kalijum hlorida zbog negativnog delovanja jona hlora na kvalitet vlakna.
Organsko đubrivo
Konoplja dobro reaguje na đubrenje tečnim stajnjakom, ali je potrebno pravilno odrediti količine.
Ovakvo đubrivo bi trebalo da ima ekvivalent 100-150 kg/ha azota, 50 kg/ha fosfora (P 2 O 5 ) i 90 kg/ha kalijuma (K 2 O). Ukoliko je neophodno ovakvo đubrivo se po potrebi dopunjuje malim količinama NPK.
Tečno đubrivo sadrži veliki broj mikroorganizama koji pretvaraju nepristupačna hranjiva u oblike u kojima mogu biti absorbovane od strane biljaka.
U prilog prednostima ovakvog đubrenja je i to što se ovako obezbeđuje kontinualno snabdevanje esencijalnim hranjivima, što je za konoplju od najveće koristi.
Zbog gubitaka usled ispiranja najpraktičniji termin aplikacije tečnog stajnjaka je kasna jesen ili rano proleće uz brzu aplikaciju u zemljište.
Konoplja dobro reaguje na đubrenje stajnjakom pri čemu su preporučene količine 20-40 t/ha.
SORTIMENT KONOPLJE
Sortiment konoplje obuhvata domaću jednodomu sortu Helena i dvodomu sortu Marina koje su selekcionisane u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Sorta Helena je prvenstveno namenjena za proizvodnju visokokvalitetnog zrna, a sorta Marina za proizvodnju stabla sa visokim sadržajem vlakna.
Pored toga se na sortnoj listi nalaze i autohtona domaća sorta dvodome konoplje Novosadska, kao i francuska sorta jednodome konoplje Fedora 19.
