Konoplja je vrlo stara biljka, poreklom je iz centralne Azije. Gaji se radi vlakna koje se nalazi u stablu i ulja koje se nalazi u semenu.
U osušenom stablu se nalazi 16-20 % vlakna, koje je prilično grubo, jako, izdržljivo na kvašenje. Na koru i drvenasti deo (pozder) stabla otpada oko 75 % težine suve stabljike. Količina, vrednost pozdera je velika i zato se upotrebljava za loženje peći. Pepeo sadrži 3,6 % fosfora, 5,6 % kalijuma, 26,7 % CaO i zato je pogodan i za đubrenje.
Seme sadrži 30-33 % ulja koje se rafinisano koristi i za isranu, u fabrikama boja i lakova, uljne pogače za ishranu stoke i za đubrenje, jer sadrže oko 3 % azota.
Gajenje
Koren je vretenast, jako se grana, raste u dubinu i do 2 metara. Glavna korenova masa se nalazi na dubini do 40 cm. Usisna moć korena je srednja. Stablo biljke je sočno i zeljasto, a sa starenjem očvrsne i odrveni. U visinu raste i do 5 metara, pravo je i bez grananja što je i poželjno, time se kvalitet vlakna smanjuje. Stablo inače ima tri sloja. Najviše vlakna i najboljeg kvaliteta se nalazi u srednjem delu stabla.
Konoplja je dvodoma biljka, razlikuju se muške i ženske biljke. U usevu se nalazi oko 56 % ženskih biljaka. Ženske biljke su deblje i u prinosu suvog stabla učestvuju sa oko 62 %.
Vegetacioni period konoplje iznosi od 90-180 dana.
Postoje dve vrste konoplje: obična i indijska. Obična se gaji radi vlakna i semena, a indijska za dobijanje narkotičnog sredstva – hašiša. Za našu zemlju ima značaja obična.
Uslovi uspevanja
Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 1-2 ⁰C, dok mlade biljke dosta dobro podnose kratkotrajne slabe mrazeve od -1 ⁰C do -3 ⁰C. Optimalna temperatura za četiri meseca vegetacije iznosi od 16-18 ⁰C. Konoplja ima velike zahteve prema vlazi. Razvija veliku nadzemnu masu i ima visok transpiracioni koeficijent (600-700). Slabo podnosi zasenu i treba je gajiti na plodnim, dubokim i umereno rastresitim zemljištima povoljnih fizičkih osobina,neutralne do slabo alkalne reakcije.
U monokulturi se može gajiti do 3 godine, uz obilno đubrenje. Najbolji predusevi su mahunarke i đubrene okopavine, dok je ona dobar predusev za većinu njivskih biljaka.
Đubrenje
Pri đubrenju treba imati u vidu da je odnos nadzemnog dela i korena nepovoljan, odnosno, koren je slabije razvijen u odnosu na nadzemnu masu. Zahteva obilno đubrenje i ono se uglavnom iskoristi u dva meseca (80 %). Đubri se stajnjakom i mineralnim đubrivima, 70-180 kg/ha N, 60-160 kg/ha P i 50-150 kg/ha K.
Pred osnovnu obradu se unosi stajnjak 20-40 t/ha i ½ fosfornih i kalijumovih đubriva, pred setvu ½ azotnih, fosfornih i kalijumovih, i u prihranu ½ azotnih đubriva.
Osnovna obrada treba da se obavi u jesen na dubinu 35-40 cm uz unošenje potrebne količine mineralnih đubriva i stajnjaka.
Setva
Setva se obavlja u prvoj polovini aprila, kada se zemljište zagreje na 10 ⁰C. Količina semena za setvu konoplje za vlakno je 60-80 kg/ha, za seme i vlakno 40-60 kg/ha, za seme 20-40 kg/ha na razmaku 60-70 cm, a za vlakno 25-30 cm međuredno. Dubina setve zavisi i kreće se od 2-4 cm na težim zemljištima i pri ranijoj setvi, i 4-6 cm na lakšim zemljištima i pri kasnijoj setvi.
Posle setve treba povaljati zemljište.
Nega
Štititi posebno mlade biljke od korova, obezbediti dovoljno vlage, prihrana (prvo neposredno posle nicanja 10-ak dana, a drugo 15 dana posle prvog, zakidanje zaperaka na biljkama za proizvodnju semena .
Berba
Zavisi od svrhe gajenja, pa se za vlakno bere u vreme tehniške zrelosti, odnosno, 7-10 dana posle punog cvetanja muških biljaka. Kada se biljka zatrese sa njih opadaju cvetovi. Muške i ženske biljke žanju se istovremeno. Za vlakno i seme žanju se posebno muške od ženskih i one se žanju u punom cvetanju, a ženske na prelazu semena iz žute u punu zrelost. Ali, da bi se ženske biljke oplodile treba ostaviti 5 % muških biljaka, odnosno, ne požneti sve. Žetva za seme se obavlja istovremeno ženske i preostale muške biljke. Seme za skladištenje ne sme imati više od 13 % vlage.
Autor: Svetlana Zlatarić, dipl. inž.
psss.rs
Foto: A.M.
