Grašak (Pisum sativum L.) ima značajno mesto u ishrani životinja.
Nadzemni deo biljke može da se koristi kao kabasta stočna hrana u zelenom stanju ili da posluži za proizvodnju sena i silaže-senaže. Zrno graška je vrlo vredno koncetrovano stočno hranivo, jer se u određenom procentu može koristiti za proizvodnju koncetrovanih smeša. Danas postoje sorte graška čije se zrno odlikuje povećanom količinom proteina te ga iz tog razloga nazivamo „proteinski grašak“.
Setva: Za setvu treba koristiti zdravo seme sa čistoćom 95 % i klijavošću oko 90 %.
Prolećne sorte graška seju se krajem februara i u martu, što zavisi od vremenskih prilika. Setva je usko-redna na rastojanju 15-20 cm između redova i 3-5 cm u redu. Dubina setve je 3-5 cm, što zavisi od osobina i stanja zemljišta.
Količina semena za setvu zavisi od gustine setve i cilja gajenja i kreće se od 120-150 kg/ha. Seje se u smeši sa raži i ovsem. Zbog otpornosti na niske temperature može rano da seje.
Iskorišćavanje:
Zrno graška može da se koristi kao koncentrovano hranivo, dok nadzemni deo biljke može da posluži kao paša, zelena stočna hrana, kao seno, a može i uspešno da se silira. Zrno sadrži 23-27 % proteina i po sadržaju proteina zaostaje sa sojinom sačmom. Međutim, grašak u proizvodnji daje veće i stabilnije prinose i može se koristiti u ishrani stoke bez dodatne tehničke obrade. Udeo aminokiseline lizina koja je vrlo bitna u ishrani domaćih životinja, u nekim slučajevima prevazilalazi soju. Svarljivost zrna je veoma visoka, te se ubraja u zrnasta hraniva najveće svarljivosti.
Iskorišćavanje graška putem ispaše obavlja se u fazi perasta u stablo, dok se košenje za proizvodnju zelene mase obavlja u fazi od cvetanja do formiranja prvih mahuna. Sušenje graška za proizvodnju sena se ne preporučuje zbog mogućnosti opadanja velike količine lista.
Spremanje silaže obavlja se kada se razviju 2-3 mahune. Ako se gaji u kombinaciji sa žitima, u toj fazi žito ima dovoljne količine suve materije, što pospešuje siliranje.
Siliranje zelene mase graška vrši se posle formiranja mahuna bez, ili sa dodatkom 5-10 % kukuruzne prekrupe, što je dalo pozitivne rezultate.
Prinosi: Prinosi semena graška kreću se od 2 do 2,5 tone, dok je prinos zelene mase prosečno 30 t/ha, a beleže se i prinosi od preko 40 t/ha. Prinos sena je oko 6,2 t/ha.
Sortiment: U proizvodnji stočnog graška uglavnom se koriste domaće novosadske sorte i to:
- Dunav,
- L I m,
- Junior,
Eugen Baba, dipl. ing. Poljoprivrede
PSSS Vršac
