Obezbediti kvalitetnu i obilatu pašu pčelama težnja je svakog odgovornog pčelara.
Moguće je povećati broj biljaka koje će pčelama biti na raspolaganju tako što ćemo posejati medonosnu biljku faceliju, a sada je pravo vreme za to.
O setvi i negovanju facelije više saznajemo od Sanje Čokojević, dipl. inženjera PSSS.
Facelija je izuzetna medonoša
Facelija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja u optimalnim uslovima dostiže visinu od 70 do 80 cm. Poreklom je iz Severne Amerike, gde je prvobitno zapažena kao korovska biljka, pa je zbog toga neki smatraju i korovom.
Zbog velike zelene mase, najpre je gajena za zelenišno đubrenje. Kada procveta, parcele pod facelijom su uočljive po karakterističnoj plavičasto-modroj boji.
Cvetovi su joj zbirni i nalaze se u cvastima od 15 do 20, pa i više cvetića. Sa cvetanjem, cvasti se izdužuju i uvijaju prema drški cvasti. Cela biljka je maljava što ukazuje na njenu otpornost prema suši. Ne podnosi visoke temperature preko 300C, jer uzrokuju značajno smanjenje lučenja nektara, ubrzano precvetavanje a time i skraćenje perioda cvetanja i pašnog perioda.
Izuzetna je medonoša. U literaturi postoje različiti podaci o nektarnosti facelije, oni se kreću od 150 kg/ha pa do 1000 kg/ha. Verovatno da ove razlike proističu iz različitih uslova gajenja, a i sorata koje se gaje. Facelija je najpre iz Amerike preneta u zapadnu Evropu, radi popravke plodnosti siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase. Tamo je bila sejana, pčelari su je brzo zapazili kao dobru medonošu, pa je i to bio jedan od razloga njenog širenja u Evropi. Cveta 45 do 50 dana posle setve, a cvetanje traje 30 do 40 dana.
Prinosi meda sa jednog hektara kreću se od 150 kg do 300 kg. Boja meda je svetlo žuta ili bela, prijatnog miris i ukusa.
Najbolje uspeva na zemljištima tipa livadskih crnica, karbonatnog černozema ali se može sejati i na ostalim zemljištima. Što se setve tiče najvažnije je da se obavi što kvalitetnija predsetvena priprema i da se ne stvori pokorica pre nicanja, jer su klijanci facelije vrlo nežni.
Setva facelije u martu
Setva se obavlja u drugoj polovini marta, na dubini 2 cm do 3 cm, a potrebna količina semena za površinu od 1 ha je 5 kg do 10 kg. Karakteristika ovog semena je da mu sunčeva svetlost inhibira klijavost te se s toga treba obratiti pažnja da prilikom setve seme ne ostane na površini zemljišta. Setvu treba obavljati u razmaku od 15 do 20 dana čime se obezbeđuje kontinuitet paše u periodu od maja do septembra.
Facelija je leguminozna biljka i na njenom korenu razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da vezuju elementarni azot iz vazduha. Koren facelije prodire do dubine od 70 cm u gustom sklopu popravljajuć i strukturu zemljišta i nakon završene vegetacije izumire, ostavljajući značajne količine organske materije i vezanog azota u zemljištu.
Ako se facelija zaore u fazi precvetavanja, efekat na obogaćenje zemljišta hranljivim materijama je isti kao da smo na hektar zemljišta rasturili 25 tona stajnjaka.
Facelija nema poznatih parazita i bolesti, a njen koren jako toksično deluje na nematode koje su prenosioci virusa. Zato je ova kultura nesumnjivo od interesa za poljoprivrednike, jer se zemljište popravlja, obogaćuje i odmara. Facelija se lako mehanièki uklanja i u narednoj godini ne predstavlja ni najmanje ozbiljan korov gajenim kulturama. Takođe se može sejati više godina u monokulturi.
