Većina prirodnih travnjaka kod nas je slabo produktivna, a pored toga što daju male prinose ti mali prinosi su nestabilni i lošeg kvaliteta. Procenat proteina u krmi sa
prirodnih neđubrenih travnjaka se kreće od 6-8%, takođe je malo mineralnih materija, dok je procenat celuloze visok.
Da bi se ovo promenilo jedna od mera je i đubrenje prirodnih travnjaka. Stalno iskorišćavanje travnjaka bez unošenja biljnih hraniva u zemljište sigurno dovodi do osiromašenja travnjaka, a samim tim i do smanjenja prinosa.
Primena mineralnih đubriva na livadama i pašnjacima je ekonomična i isplativa. Bez posebnih napora, samo sa primenom mineralne ishrane postiže se da se livadske biljke potpuno razviju i time postignu veći prinos. Pravilna i ekonomski isplativa primena đubriva zahteva pouzdane podatke o plodnosti zemljišta.
Azot je nosilac prinosa na travnjacima i ima najveći uticaj i efekat na proizvodnju prirodnih travnjaka. Ali za pun učinak azota neophodno je prisustvo u dovoljnim količinama fosfora i kalijuma. Prema mnogim podacima maksimalna količina azota je do 160 kg/ha.
Opšta tendencija je da se ne teži maksimalnom, već optimalnom prinosu što znači najekonomičnijem. Mora se uzeti u obzir ekonomičnost primene azota u maksimalnim količinama. Fosforna đubriva sama ili u kombinaciji sa kalijumom povećavaju udeo leguminoza u travnjaku ako ih ima. Na zemljištima gde se ne javlja nedostatak fosfora, dovoljno je đubrenje sa 14-18 kg/ha čistog fosfora. Tamo gde analize zemljišta pokazuju nedostatak fosfora treba koristiti od 30-45 kg/ha čistog fofora.
Travnjake je, takođe, neophodno đubriti i sa kalijumom. Za travnjake koji se koriste košenjem je preporuka da se za svaku tonu pokošene suve materije nadoknadi do 20 kg/ha kalijuma. Minimalne količine primenjenog mineralnog kompleksnog đubriva na prirodnim travnjacima su za 15:15:15 150 kg/ha i za Kan 100 kg/ha.
Opšte je pravilo da ako je travnjak na plodnom zemljištu i daje dobar prinos ide se sa većim količinama mineralnih đubriva. Pod uticajem mineralnih đubriva popravlja se sadržaj povoljnih hranljivih materija u biljkama i to proteina, minerala, vitamina, karotina, a usled toga se popravlja i hranljiva vrednost sena i paše.
Autor: Miloš Nikoletić, dipl. inž.
psss.rs
