U regionu srednjeg Banata mogu se uočiti dve krajnosti kada je reč o dubini obrađivanja zemljišta na kome se gaje ratarski usevi. Neki proizvođači za sve
useve obrađuju duboko (25-35 cm) ne vodeći računa o zahtevima pojedinih useva.
Ovakav način obrade poskupljuje proizvodnju, ubrzava gubitak humusa i doprinosi većem zagađivanju životne sredine izduvnim gasovima. S druge strane, neki proizvođači praktikuju plitku obradu za sve useve, po uzoru na proizvođače iz Zapadne Evrope i SAD. Međutim, ovaj način obrade samo liči na sisteme obrade koji se primenjuju u najrazvijenijim zemljama jer većina naših proizvođača ne poseduje odgovarajuću mehanizaciju za minimalnu obradu zemljišta i ne primenjuje odgovarajuću tehnologiju gajenja. Minimalna obrada može biti uspešna samo pod uslovom da se koristi mehanizacija za konzervacijsku obradu zemljišta, setvu i đubrenje i agrotehnika koja je prilagođena ovom sistemu obrade zemljišta. Neophodno je naglasiti da konzervacijski sistemi obrade daju zadovoljavajuće rezultate samo na zemljištima povoljnih svojstava i u povoljnim klimatskim uslovima.
Na osnovu iznetog, jasno je zbog čega minimalizacija osnovne obrade ne daje zadovoljavajuće rezultate u našim uslovima. Negativno dejstvo plitke i nekvalitetne osnovne obrade, u kombinaciji sa neodgovarajućim đubrenjem i zaštitom, dovodi do jakog sabijanja zemljišta, povećanja zakorovljenosti, naročito višegodišnjim korovima, i do širenja nekih bolesti i štetočina. Najveći problem je sabijanje zemljišta jer je potrebno mnogo vremena (5-10 godina) i ulaganje velikih sredstava da bi se zemljište vratilo u prvobitno stanje.
U našim zemljišnim i klimatskim uslovima se najveći i najstabilniji prinosi, uz najveće ekonomske efekte, postižu ako se zemljište obrađuje po sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice. Suština ovog sistema je u tome da se obrađivanje zemljišta obavlja po ciklusima koji, u zavisnosti od svojstava zemljišta, traju 3 do 5 godina. U slučaju da se radi o lošijim zemljištima, ciklus traje 3 godine, a ako su u pitanju zemljišta najboljih svojstava, ciklus može trajati 4-5 godina. Na početku svakog ciklusa njivu treba duboko obraditi plugom na dubinu 30-40 cm ili razrivačkim oruđem na dubinu 40-50 cm, a narednih nekoliko godina može se obrađivati pliće zbog produžnog delovanja duboke osnovne obrade.
Posle najdublje obrade, najbolje je sejati šećernu repu jer će ona visokim prinosom vratiti velika ulaganja u osnovnu obradu. Osim šećerne repe, može se sejati i kukuruz ili neki drugi usev koji dobro reaguje na povećanje dubine obrade. Preporučljivo je da se osnovna obrada za šećernu repu sastoji iz ljuštenja strništa, obrade na srednju dubinu i duboke obrade. Pod osnovnu obradu treba uneti stajnjak i mineralna đubriva, a ako je zemljište kiselo i sredstva za kalcifikaciju. U narednim godinama, do kraja ciklusa, zemljište se može obrađivati pliće zbog toga što usevi koji se seju posle najdublje obrade mogu koristiti takozvano produžno dejstvo duboke obrade koja je izvedena na početku ciklusa.
Za strna žita, grašak i grahoricu dovoljno je obrađivati na dubinu 15-20 cm. Za kukuruz, suncokret, soju i druge okopavine dubina obrade treba da iznosi 20-25 cm. Na boljim zemljištima i kada je količina žetvenih ostataka mala, može se obrađivati pliće, a na lošijim zemljištima i u slučaju veće količine biljnih ostataka dubina obrade treba da bude veća.
Zavisno od useva i uslova rada, obrada se može izvesti plugom, razrivačkim oruđem, tanjiračom, rotacionom drljačom ili kombinovanim oruđem. Prednost treba dati onom oruđu koje može postići zadatu dubinu obrade, najbolji kvalitet rada i najmanju potrošnu goriva. Ako se strni usevi na istoj parceli gaje 2 godine uzastopno, plitka obrada od 15-20 cm dubine može se primeniti samo u toku prve godine, dok se druge godine zemljište mora obraditi na dubinu 20-25 cm. Na početku drugog ciklusa obrađivanja, zemljište se mora ponovo duboko obraditi da bi se sledećih nekoliko godina moglo opet plitko obrađivati.
Kao što se iz iznetog može videti, plitka obrada je omogućena prethodnim izvođenjem duboke obrade zemljišta na početku ciklusa obrađivanja. Dakle, bez duboke obrade nema ni osnova za uvođenje minimalizacije dubine osnovne obrade. Zbog toga, ako se zemljište ne obrađuje po sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice, navedene preporuke ne važe, već se za svaki usev pojedinačno mora odrediti optimalna dubina osnovne obrade. Za šećernu repu ta dubina ostaje ista, ili se može malo smanjiti, dok za ostale useve dubina obrade iznosi 25-30 cm. Produžno delovanje duboke obrade postojaće samo u slučaju ako se zasnivanje i obnavljanje ornice obavi kvalitetno i na vreme i ako prilikom gajenja narednih useva ne dođe do značajnijeg kvarenja strukture zemljišta.
Autor: Ilija Bjelić, savetodavac
