Dobra poljoprivredna praksa (DPP) je koncept koji podrazumeva primenu određenih postupaka u procesu poljoprivredne proizvodnje.
Šta je DPP?
U suštini DPP predstavlja integraciju dobro postavljenog procesa rada i dobro postavljene kontrole, koji ostvaruju ciljeve održive poljoprivrede.
Cilj je proizvodnja bezbedne i zdrave hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno ostvarenje ekonomske vrednosti, društvene stabilnosti i zaštite životne sredine.
Kako proizvoditi pšenicu po principima dobre poljoprivredne prakse saznajemo od Nade Lazović-Đoković diplomiranog inženjera poljoprivrede Poljoprivredne stručne službe Srbije.
Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice i odgovarajućeg kvaliteta zrna neophodno je primeniti sve agrotehničke mere kako bi se ispoljio pun genetski potencijal sorata.
Izbor sorte pšenice
Za proizvodnju su najznačajnije one sorte koje su sposobne da u datim uslovima daju visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodna je setva dorađenog i deklarisanog semena.
Plodored
Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture. Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa. Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine.
Najbolji predusevi za pšenicu su jednogodišnje leguminoze (soja, grašak, pasulj), kukuruz je solidan predusuev i u našim uslovima je najzastupljeniji, ali mora ranije da napusti zemljište.
Obrada zemljišta
Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva, količine posležetvenih ostataka, tipa zemljišta… Najčešće se obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.
Ðubrenje
Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzir i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta… Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice. Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.
U sadašnjim uslovima proizvodnje količina makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-130 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P) i 40-80 kg/ha kalijuma (K), sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 : 0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi pod osnovnu obradu i oko ½ -2/3 azotnih pod osnovnu obradu. Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode azotnim hranivima.
Setva pšenice
Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa, a takođe i kvaliteta pšenice.
Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve i kreće se u intervalu 3–6 cm.
Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10 % na svakih 10 dana kašnjenja.
Mere nege u toku vegetacionog perioda
Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna.
Od ostalih mera izuzetno je važno pravovremeno tretiranje od korova, bolesti i štetočina.
Folijarna prihrana prilikom izvođenja mera hemijske zaštite poslednjih godina sve više zauzima mesta u merama redovne mere i potpomaže biljci održavanje visokog nivoa kondicionog stanja i odgovora biljke na stresne uslove.
