Crvena detelina je stara kultura. U našoj zemlji je najznačajnija krmna kultura posle lucetke i može dobro da zameni lucerku gde su manje povoljni uslovi kao
što su veća vlažnost i kiselost zemljišta.
Vreme korišćenja je kraće u odnosu na lucerku. Daje visoke prinose krme od 10-12 t/ha sena odličnog kvaliteta. U proseku sadrži do 17% sirovih proteina, bogata je provitaminom A i vitaminima C, D, E, K, B.
Gajenje crvene deteline ostavlja zemljište čisto od korova, u rastresitom stanju i obogaćuje ga azotom. Količine azota koje crvena detelina može fiksirati se kreću prema različitim ispitivanjima od 76-389 kg/ha godišnje.
Ima umerene zahteve prema temperaturi, dok su zahtevi prema vodi veliki. U predelima gde je godišnja količina padavina ispod 500 mm ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Najbolje rezultate daje na zemljištima čija se ph kreće od 6-6.5.
Najbolji predusevi su joj đubrene okopavine i strna žita, a sama je dobar predusev za većinu drugih biljaka.
Osnovna obrada se izvodi što ranije, na dubinu od 30-35 cm. Predsetvena priprema zeljišta se obavlja u leto ili jesen u zavisnosti kada se seje, a cilj je sitnjenje i ravnanje zemljišta radi omogućavanja izvođenja kvalitetne setve.
Celokupna količina P-fosfora od 80-120 kg/ha kao i K-kalijuma od 80-100 kg/ha se unosi pod osnovnu obradu. N-azot u količini od 30-60 kg se delom unosi pri osnovnoj obradi, a ostatak pri setvi.
Setva se obavlja u proleće ili krajem leta kako bi se biljke dovoljno razvile do zime. Može da bude omašna-ručna i tada je količina semena od 20-25 kg/ha, dok ako se setva obavlja pneumatskim sejalicama onda je dovoljno12-15 kg/ha i to na dubinu od 1-2 cm.
U toku prve godine iskorišćavanja crvena detelina može dati dva otkosa ako je setva bila u proleće. U drugoj i trećoj godini daje obično 3-4 otkosa. Prinos zelene krme se kreće od 40-50 t/ha, a sena 10-12 t/ha. Maksimalan prinos krme je u drugoj godini života.
Autor: Miloš Nikoletić, savetodavac
psss.rs
