Beli luk reaguje na promenu ekoloških uslova, ima visoku specifičnost za pojedina agroekološka područja, odnosno ima uzak areal gajenja.
Klija na temperaturi 3-5 stepeni C. Optimalna temperatura za rast korena je 10 stepeni C, a za nadzemni deo biljke 17 stepeni.
Vreme sadnje belog luka
Najvažniji preduslov uspešne proizvodnje belog luka je pravilno odabrano vreme sadnje.
Sadnju treba obaviti što ranije, već krajem februara ili početkom marta, ako to vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvoljavaju. Sadnju treba obaviti do 15. marta, jer u kasnijem roku dolazi do smanjenja prinosa.
Beli luk traži plodno zemljište i lako dostupna hranjiva, na siromašnom i nestrukturnim daje niske prinose. Dolazi na drugo mesto u plodoredu, posle leguminoza, kupusa, pšenice.
Od kvaliteta predsetvene pripreme zavisi kvalitet sadnje i uspeh cele proizvodnje.
Beli luk ima povećane prema plodnosti zemljišta, a to znači i potrebe za đubrenjem. Dugo se smatralo da beli luk ne treba đubriti organskim đubrivima, koja utiču na formiranje krupnih, ali sočnih lukovica, sa povećanim sadržajem vode, pa nisu pogodna za duže čuvanje jer se brže kvare.
Međutim, istraživanja su pokazaka da primena zgorelog stajnjaka povoljno utiče na povećanje prinosa i kvalitet belog luka. Zato se preporučuje primena zgorelog stajnjaka koji treba uneti u jesen u količini 20-25 t/ha. Đubrenje zavisi od kvaliteta zemljišta, a okvirne potrebe su: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5,40-80 kg/ha K2O.
Za reprodukciju se koriste lukovice iz redovne proizvodnje, birajući najzdravije i najkrupnije lukovice.
Nekoliko dana pred sadnju obavlja se dezinfekcija čenova za sprečavanje pojave i širenja bolesti. U pripremljen rastvor, prema propisanoj koncentraciji za svaki preparat (benlejt, ditan, cineb), potapaju se čenovi u trajanju 10-20 minuta. Čim se ocede mogu se ručno saditi, a ako je sadnja mašinska moraju se čenovi osušiti.
U toku vegetacije obavlja se međuredna obrada, zaštita od bolesti, korova i štetočina, navodnjavanje i prihranjivanje.
Navodnjavanje nije obavezna, ali je poželjna mera, naročito u godinama sa malo padavina u maju i početkom juna meseca. Nekoliko zalivanja u ovom periodu, uz zalivnu normu 25-30 mm, doprinosi povećanju prinosa i predstavlja, ustvari, sigurnost u ostvarivanju visokih i stabilnih prinosa.
Mira Miljković, dip. inž.
psss.rs
