Tikva golica je toploljubiva biljka. Veoma je osetljiva prema niskim temperaturama, što treba uzeti u obzir pri određivanju vremena setve. Od suše se „brani“
venjenjem listova ili odbacivanjem tek oplođenih ženskih cvetova. Poseduje veću tolerantnost prema suši od većine gajenih biljaka.
Tikva najbolje uspeva na plodnom, humusom bogatom černozemu i sličnim zemljištima, ali je tolerantna i na peskovita zemljišta. Tikva golica ili uljana tikva ne podnosi monokulturu, tako da se na istoj površini seje na svakih 3-5 godina.
Loši predusevi su sve biljke iz porodice tikava (tikva, krastavac, dinja i lubenica), zbog bolesti čiji se prouzrokovači godinama zadržavaju na zaraženim ostacima u zemljištu.
Potrebna količina NPK hraniva po hektaru je 80-120 kg azota, 90-130 kg fosfora i 120-150 kg kalijuma. Po pravilu, sav fosfor i kalijum kao i polovinu azota treba uneti u jesen, kao i 30 do 40 t/ha stajnjaka pre osnovne obrade i zaorati na dubinu od 30-35 cm. Preostali deo azota se unosi u proleće pre predsetvene pripreme. U cilju bolje oplodnje i povećanja prinosa semena, za vreme cvetanja i obrazovanja semena, preporučuje se upotreba folijarnih đubriva koja sadrže mikroelemente.
Vreme setve tikve golice je od kraja aprila do prve dekade maja, kada je temperatura setvenog sloja zemlje iznad 12°C. Seje se na dubinu do 3-5 cm. Međuredni razmak je 140 cm, a rastojanje u redu biljka od biljke je 60-70 cm, što treba da obezbedi oko 10.000 biljaka po hektaru. Na dobrim, plodnim zemljištima i u uslovima navodnjavanja sklop može da bude i gušći. Za setvu jednog hektara potrebno je 5-6 kg semena.
Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400-700 kg/ha, a prinos mesa 50-70 t/ha. Meso tikve golice posle vađenja semenki, u svežem stanju služi kao dobra stočna hrana ili se zaorava kao organsko đubrivo.
Autor: Jorgovanka Vlajkovac, dipl. inž.
psss.rs
